Zvuk srca

71.deo

"Šta ćeš uraditi? Ne idem nigde s tobom.", kažem kada napravim korak napred i ispunim prazninu koja se nalazila izmedju nas.

Prokletstvo to nije bila dobra ideja. Ne mogu biti ozbiljna i stabilna ovako. Ne kada je on ispred mene. I to tako blizu da osećam toplotu njegovog tela na svom. I njegov dah na svom licu.

"Zaštititi te.", kaže i u sledećem trenutku skida svoj sako, a onda više ne osećam tlo pod nogama.

Prebacio me preko ramena kao ranije i nosio do svog auta, dok je držao sako preko mojih nogu. Nosila sam haljinu. U tom momentu sam pomislila kako to lepo od njega. Ali onda sam se setila da ne bih ni bila ovako da me nije podigao. Pokušavala sam da se izvučem ali nisam mogla. Bio je dosta jači od mene. U jednom trenutku sam odustala i samo čekala trenutak kada će me spustiti.

A onda me blam proguta kada prodjemo pored Jamesa koji je izašao posle mene. "Tako treba devojko."

Htela sam da me zemlja proguta da me nema više. "Daj spusti me Coline. Ići ću s tobom."

Na moje reči me posluša. Spušta me i uzima svoj sako nazad. "Auto je ovamo."

Sa osmehom na licu pokaže u smeru svog auta, a onda krenem do njega. Želim da pobegnem, ali znam da neću uspeti u tome pa odustajem i koračam ka autu.

Čim stignemo do njega, otvara mi vrata, a ja ga gledam.

"Koliko god bila ti meni ljuta, nećeš me sprečiti u tome da te zaštitim. Ne želim da ti se moja majka približava.", kaže, a onda samo sednem u auto i čekam da dodje za volanom i krene.

Vožnja je prolazila u tišini. Nisam htela ni da ga pogledam. Iako sam mogla da osetim kako pali moju kožu svojim pogledom.

"Želiš li da razgovaramo?", upitao me je, a ja odmahnem glavom.

"Nemam šta da razgovaram sa tobom.", kažem ljuto, ali on nastavlja. "Oboje znamo da treba da razgovaramo."

Nisam ništa rekla samo sam ćutala. Ne želim da razgovaram s njim. Ako ćutim neću morati da mu odgovaram na pitanja.

Ubrzo se nadjemo ispred njegove kuće. Bez odugovlačenja izlazim napolje i odlazim u kuću.

"Leonora?", kaže mama koja me ugleda u prolazu.

Nisam ništa rekla već samo otišla stepenicama u jednoj od mnogih soba i zaključala vrata iznutra. Samo želim da budem sama. Skliznem niz vrata i navslim glavu na ista. Pogled mi je bio na balkonu sobe koji je bio otvoren. Nebo je i dalje bilo plavo, ali je sunce polako zalazilo. Za par minuta će plava boja dobiti nijanse zlatne i narandžaste. Moram otići odavde. Ustanem i bacim se na krevet. Sutra idem na posao. Moram biti kući da se spremim. Odjednom mi stiže poruka. Colin.

"U ormaru su stvari koje sam kupio samo za tebe."

Zašto nisam još blokirala njegov broj?
Ustanem sa kreveta i otvorim ormar. Gledam svu tu garderobu u neverici. Zar stvarno misli da će me ovo naterati da mu oprostim.

"I dalje sam ljuta."

Bila je moja poruka njemu. A na jedno "bip" ugledam njegovu poruku.

"Znam, andjele."

Želim da ga ubijem.