Zvuk srca

99.deo

"Hej lepotice.", doviknuo je James kada udjem u lokal.

"Zašto mi nisi rekao da si pričao sa Colinom?", upitam ga odmah s vrata, dok se on smeje.

"Onda ne bi bilo zanimljivo. A i rekao je da ne govorim.", govorio je kroz osmeh.

Pogledam ga, a onda odlazim u svlačionicu, gde oblačim uniformu i vraćam se kod Jamesa koji uslužuje jednu od mušterija.

"Mogu li ja dobiti jedan kolač?", upita meni dobro poznat glas koji tera moje usne na osmeh.

Pogledam u njega i kraj kase stoji Colin.

"Imaš li par minuta?", upitao me je, a James me je bukvalno gurnuo ka njemu.

"Naravno da ima.", dodao je umesto mene, a ja se nasmejem i sa Colinom se udaljimo malo.

"O čemu se radi?", upitam, a on iz džepa vadi kutijicu.

Moje usne se otvaraju, ali ne izgovaraju reči od oduševljenja.

"Da li je to...?"

Ne stignem da dovršim rečenicu on otvara kutijicu u kojoj leži prelepi prsten sa ogromnim dijamantom na sredini. Bože ja ću se onesvestiti.

"Ne možeš biti verena bez prstena.", kaže i onda podigne moju ruku i stavlja mi prsten na prst.
Odmah nakon toga je podiže do svojih usana i ljubi mi prste.

Ovaj čovek je poseban na toliko načina. A ja ga obožavam.

"Prelep je.", govorim mu, dok ga gledam, a onda mu skačem u zagrljaj.

Njegove ruke se obavijaju oko mene i on me privlači bliže dok udiše miris moje kose. Koliko god želela da ostanem ovamo, moram da se vratim na posao. Odvajam se od njega, ali me njegove ruke i dalje drže.

"Moram da radim, Coline.", obaveštavam ga, a on klima glavom, jer je potpuno svestan toga, ali ne želi da me pusti.

"Ne želim da te pustim.", priznaje, a ja mu se osmehujem.

"Ni ja ne želim da me pustiš, ali moraš. Posao me čeka.", govorim mu, a on me ljubi i onda pušta.

"Volim te.", govori i otvara vrata da ode.

Medjutim, gleda me i onda se vraća za još jedan malo duži poljubac pre nego što zaista ode.

Vraćam se kod Jamesa, dok u prolazu pozdravljam jednu gospodju.

"Da li je to ono što mislim da jeste?", upita me, dok podiže moju ruku.

"Jeste. Verio me je juče.", govorim, a njegov pogled pada.

"Juče? A ti mi govoriš sada?", kaže razočarano, a ja se smejem.

"Izvini, zaboravila sam ga. Ali ni ti mi nisi rekao da si pričao sa Colinom.", branim se iako nije ista stvar.

"Ti si verena. To nije isto.", prepiremo se, a onda ulaze ljudi koje uslužujemo.

Pogledam bacim na prsten i osmeh mi se širi preko lica. Moju trenutnu sreću nikako ne mogu opisati. Da li je ovo uopšte stvarnost? Moje srce je sada mirno i spokojno. Toliko sam srećna da sam uplašena. Ako je ovo san, definitivno ne želim da se probudim iz njega. Toliko ga volim da to nije normalno. Znam da i on voli mene. Osećam to. Osećam sve što oseća prema meni. Njegov pogled mi sve govori. A moj govori njemu da je on jedina stvar o kojoj mogu da razmišljam. Opsednuta sam tim čovekom, toliko da niko nikada nije bio opsednut nečim.