Zvuk srca

69.deo

"Prijatan ostatak dana.", govorim kada pozdravim svoju prvu mušteriju i okrenem se prema James, svom kolegi i novom prijatelju.

"Kakva sam bila?", upitala sam ga, a on se nasmejao.

"Fantastična. Brzo si ukapirala.", kaže i nasloni se na zid iza njega, a ja se nasmejem zadovoljna.

Jutro je tako da trenutno nema mnogo mušterija, ali biće ih čim prodje par sati. Odjedanput mi zazvoni telefon u zadnjem džepu pantalona. Dohvatim ga i skupim obrve kada ugledam Colinovo ime.

"Hoćeš li prestati da zoveš?", izgovorim frustrirano i vratim telefon u džep kada ugasim zvuk.

"Dečko?", upitao me je James, a ja ga pogledam i napravim čudan izraz lica.

"Može se reći valjda.", kažem nesigurna u svoje reči. "Nismo bili zajedno, ali smo se stalno vudjali, valjda smo mogli biti."

Dodala sam neku vrstu objašnjena.

"Ali je on sjebao stvar?", upitao me je, a ja skupim obrve i pogledam ga zbunjeno.

"Kako znaš?", upitam ga pre nego što uopšte razmislim.

"Pa čim ne želiš da se javiš, nešto je uradio.", izusti da osmehom, a ja sklopim oči.

Naravno plus logično. Sad sam ispala i glupa.

"Da..sakrio je nešto od mene.", kažem, a on se odgurne od zida spreman da produbi razgovor.

Da li je pametno pričati o tome sa potpunim strancem kog znam tek dva sata? Nije. A da li ipak hoću pričati? Naravno da hoću.

"Možda ima razlog zašto je prećutao.", kaže kao da ga brani, a ja prekrstim ruke.

"Nije da ga branim.", ogradio se kad je ugledao moj izraz lica.

"Toliko puta smo bili sami. Mogao je reći. Razgovarali bismo o tome. A on me gledao u oči i ćutao.", govorim, dok mislim i dalje da je kriv.

"Okej, mogao je naravno. Toliko puta kako kažeš. Ali opet, ponekad ljudi ne znaju šta da rade kada je voljena osoba u pitanju. Ne znaju kako da kažu, ako znaju da će to povrediti tu osobu. Kada vide osmeh na licu te osobe bude im krivo da ga unište.", govorio je, a ja sam ga samo slušala.

Moje misli vrte njegove reči. Zar je ovaj momak poslat da mi drži lekciju? Svakako mi je pomogao da zaboravim na poziv.

Prenego što stignem da se zahvalim, čuju se vrata. "Tvoj je."

Na njegove reči se okrenem, medjutim se brzo vratim prema Jamesu. "To je on. Dečko o kome sam pričala."

Da to je bio Colin. Prokletstvo. Šta radi ovde?

"Možeš ti to. Ili želiš ja?", upitao me je i stavio svoju ruku na moje rame.
Moj odgovor ne stigne da izadje iz usana kada me njegov glas preseče. "Da si momentalno sklonio svoju ruku sa nje da ti je ne bih polomio sad i ovde."

Prokleto to u isto vreme zvuči tako strašno i tako opijajuće kada on to izgovori. James sklanja ruku i gleda me. Okrećem se ka Colinu i gledam ga. Njegove oči su već na meni. Pogled ispunjen ljubomorom, ruke u džepovima.

"Šta radiš ovde? ", upitam ga drsko.

"Odbijaš svaki moj jebeni poziv!", kaže malo višim tonom.