Zvuk srca

42.deo

Tu sam stao, pružio joj knjigu, a ona me gledala i izgledala kao da ne diše.

Svoj pogled prebacim na njene usne. Ne Coline. Kontroliši se. Uz to njena je majka ovde.
"Ideš li kod Michaela za koji dan?", upitao sam je, samo da promenim temu i pokušam da ne mislim o onome što želim da radim.

Ona poklopi knjigu i vrati ih na mesto, a ja je posmatram fok čekam odgovor. "Naravno. Ti?"
Postavlja mi pitanje kada se uveri da su knjige na svom mestu i opet spaja naše poglede.

"Nisam siguran.", odgovorim, a ona skupi obrve od iznenadjenosti. "Zašto?"

Njen glas je govorio da joj je krivo što neću doći? Ili ja pogrešno čujem. Pitanje me baci na razmišljanje. Zar joj smeta što možda neću doći? Ali pomisao da ću biti u njenoj blizini ceo dan, a moraću da se pravim da me ne zanima mi smeta. Želim da svi znaju šta osećam kada sam pored nje, sa njim. Ali isto tako znam da se morsm suzdržati.

"Da li želiš da dodjem?", upitam je, a ona me gleda i blago otvori usta.

"Pa ti si Michaelov najbolji..."

Prekinem je. "To nije odgovor. Želiš li da dodjem, andjele?"

Glas mi je odlučan i čvrst, a njena usne zadrhte i ons zagrize donju. Probudi u meni vatru i želju da ispunim sve naše fantazije odmah sada ovde.

"Želiš li?", ponovim sada malo mekše i približim se još korak bliže, gušeći prostor izmedju nas.

Glava mi ne razmišlja čisto, a ona koja samo stoji tako mi ne pomaže. Ne pomera se ni milimetar. Stoji kao da su joj noge zašravljene za pod. A njen nevin pogled me vuče ka sebi. Odlučno poznati miris vanile me opija i radi da vreme stane.

Ona me gleda i ne odgovara ništa. Izgubljena je. Pomisao da imsm ovakav uticaj na nju mi izmami osmeh. Ali ona nije svesna kakav uticaj ima na mene i šta radi mojim mislima. Okupila ih je tako da ništa drugo sem nje ne može da mi zaokupira misli. U glavi je samo ona i ona.

"Želim.", izusti konačno, a ja klimnem glavom.

"Onda ću biti tamo. Samo za tebe.", izgovorim i usudim se da se nagnem i otisnem poljubac na njenom čelu.

Spustim pogled malo niže na njeno lice i to je bilo to. Videvši kako je opet zagrizla usnu, uhvatim je za lice i naglo prislonim svoje usne na njene. Ona uzvrati istom jačinom. Drugu ruku spustim do njenog struka i pribijem uz policu, zbog čega se knjige zaljuljaju od udarca. Moja ruka klizi do ruba njene haljine, ali njen tihi izdah me zaustavi u toj nameri. Idem predaleko.

Svaki molekul tera nateram da mi da snagu da se odvojim od nje, od njenih sada natečenim usnama koje me zovu da nastavim gde sam stao.

Nakon toga je pogledam na sekund, kako zatvorenih očiju uživa u osećaju tog poljupca, a onda sklanjam svoje ruke sa nje, odlazim i ostavljam je u biblioteci.

Da sam ostao još samo sekundu više, da se taj poljubac nastavio, uradio bih nešto i to ne bi bio samo još jedan poljubac.

Brzim koracima se popnem u sobu. Prokletstvo. Ova devojka će mi doći glave. Ona će biti moj početak i moj kraj. Svaki put jedan deo mene ostaje s njom, dok me ne uzme celog za sebe.