Zvuk srca

89.deo

"Sreo sam majku skoro.", kaže, a ja ostavim telefon i pogledam ga.

"Rekla je da zahvalim tebi. Što se više neće vraćati u moj život.", kaže, a ja se nasmejem.

"Šta imaš sa tim?", upitao me je, a onda me opet privuče sebi u zagrljaj.

"Možda sam kao uslov za novac rekla da se kloni moje porodice i tebe.", objasnim, a on podigne obrvu.

"Iako si bila ljuta na mene?", upita, a ja slegnem ramenima. "Činilo se ispravno."

Poljubi me u čelo, a onda stegne još jače u zagrljaj. Osećaj sigurnosti, ljubavi i nežnosti. Pruža mi se sve to u jednom zagrljaju. Ovaj čovek i ovaj dan. Obožavam ga. Moje srce je mirno, a on svojim rečima i delima ga sastavlja opet.

•••

Stojim navaljena na vratima dnevne sobe i posmatram Colina koji je na telefonu zbog nekog važnog posla koji ne može odložiti. Na mom licu se pojavi osmeh u trenutku kada me primeti i namigne mi. Medjutim, odjednom mi se u glavi stvori slika njega na kolenima dok me gleda sa onolikom boli u očima. Usne mi se vraćaju u ravnu liniju, a bol me udara u grudima.

"Hej, andjele, šta je bilo?", upita me, a ja podignem pogled na njega.

Završio je poziv i telefon ostavljao na sto, dok mi je prilazio. Stao je ispred mene, a ja sam tiho odgovorila, dok sam se igrala dugmićima na njegovoj košulji. "Kada si juče klečao ispred mene, to me..."

Njegove reči me prekidaju i ne stižem da završim rečenicu. "Andjele, ne obaziri se na to. Uopšte."

"Ali u tom trenutku..."

"Nema 'ali' Leonora. Sve bih učinio za tebe. U tvom pogledu nalazim mir, a u tvom dodiru snagu koju nisam znao da imam. Svaka reč koju izgovoriš, svaki tvoj osmeh, sve je to deo mog savršenog sveta u kojem si ti jedini razlog zbog kojeg se smejem. Bez tebe, dani bi bili samo dani, ali sa tobom, svaki trenutak postaje veče zvezdama."

Njegove reči teraju moje srce da topi. Gledam ga i ne znam šta da kažem. Ostavio me je bez reči.
Privuče me sebi i otisne jedan kratak poljubac na mojim usnama, a onda me zagrli. Svoju glavu navalim na njegove grudi gde su i dalje počivale moje ruke.

"Volim te.", prošaputam konačno.

"Znam.", kaže, a ja skupim obrve i odvojim se od njega.

Pogledam ga, dok se on smejao. "Volim i ja tebe."

Vratim glavu na njegove grudi, dok me on još jače stiska u svom zagrljaju. Mogu da čujem otkucaje njegovog srca.

"Kakav me poklon čeka kući?", upitam ga, nadajući se da će mi reći, ali ipak ništa od toga.

"Videćeš sutra ujutru. A onda možeš doći pre posla do firme, da me obavestiš kako ti se dopada.", kaže kada već sve isplanira.

Malo se odvoji od mene, a onda svoje usne spusti na moje. Taj osećaj ljubavi koji mi struji kroz telo je neverovatan.

"Ali sam siguran da ćeš biti oduševljena.", doda samouvereno kroz poljubac.

To me natera da se na trenutak nasmejem. "Tako samouveren." Prošaputam tiho, dok ga gledam pravo u oči, a onda produbim poljubac. Dok je on uzvraćao sa istom željom. "Nemaš pojma kakvu mi zbrku praviš u glavi."

Njegove reči struje do mojih ušiju i stvaraju trnce koji prolaze kroz mene. Ne uspevam da dodjem do daha, ali nikako ne prekidam poljubac. Toliko mi je potreban da ne želim da se odvojim od njega.