Zvuk srca

95.deo

Nakon što završimo sa večerom izadjemo napolje na plaži. Vreme je prelepo, a pogled preko mora još lepši. Colin je postavio prostirku na obali blizu vode, gde sam se smestila, dok se on nije pojavio sa našim čašama i flašom vina.

Pruži mi moju čašu i u istu naspe sveže crno vino. Isto uradi i za sebe i onda sedne do mene. Njegova blizina je otežavala moje disanje i moje otkucaje srca. Svaki put, kada sam blizu njega, se osećam poput zaljubljene tinejdžerke kraj svoje simpatije. Svaki put su mi emocije sve jače. Ako je to uopšte moguće.

Pogledam u daljinu odeuševljena onim što se nalazi ispred mene. I romantičnoj atmosfeti oko nas.

Zalazak sunca na plaži je trenutak kada nebo postaje platno koje se preplavljuje zlatnim, ružičastim, narandžastim i ljubičastim nijansama. Sunce, poput vatre, polako se spušta prema horizontu, ostavljajući za sobom zlatnu stazu na mirnoj morskoj površini, koja se preliva poput stakla. Obala je tiha, samo lagani šum talasa koji nežno miluju pesak preseca tišinu.

U sledećem trenutku odlučno spuštam svoju glavu na njegovo rame, a njegova ruka se nalazi oko mene. Drugom rukom uzme moju ruku u svojoj i isplepleta nam prste, osećajući svaki dodir i svaki otkucaj srca. U njegovom zagrljaju, ništa drugo mi nije važno.

Tišina peva oko nas sa šuštanjem talasa koji jedva uspevaju da dodirnu naša stopala.
Sunce je gotovo nestalo, ostavljajući samo blagi trag svetlosti na horizontu, koji se polako smiruje u tami.

Trenutak koji ne može biti lepši.

"Prelepo je.", kažem i podignem svoju glavu sa njegovog ramena, ali i dalje ostajem u istom položaju.

"Slažem se.", kaže, a ja pogledam u njega.

Osmeh mi izmami to što je zapravo gledao u mene, a ne na priliku ispred nas. Na trenutak primetim da gleda u moje usne, koje odmah zadrhte. Kada mi pusti ruku, položi je na mom obrazu, a ja ga pogledam ne pomerajući se.

"Rekao si...", krenem da ga podsetim, ali njegove reči me seku.

"Jesam, ali ko je rekao da mi te večeri ovo nije bio deo plana?", rekao je i nežno prislonio svoje usne na moje.

Bože, ovo mi je trebalo cele večeri. Njegove usne i njegov mali, nežni dodir. Polako me spušta na prostirku iza nas. 

"Od ovog trenutka bih ti rekao da te volim, a onda bismo bili i zvanično zajedno.", govori, dok se moja duša topi od njegovih reči.

Spušta opet svoje usne na moje, a njegove ruke istražuju. Medjutim, moja paranoja se javlja.
"Neko će nas videti.", govorim kroz poljubac jedva dolazeći do daha.

"Ovo je privatna plaža, andjele. Sami smo ovde.", govori i ne prestaje sa onim što je naumio.
A ja se ne žalim. Niti želim da se žalim. Potreban mi je koliko i ja njemu.

"Udaj se za mene.", kaže, a ja se ukočim u trenutku.

Njegove reči me ostave bez reči, dok on staje sa poljupcima i gleda u mene, čekajući odgovor.