Zvuk srca

44.deo

Udjem u svoju kuću i odmah se bacim na kauč i dalje pod uticajem poljupca. Obrazi mi gore, a ja teško izdahnem. Ustanem i odem do kuhinje i u potrazi za pićem kaki bih smirila svoje živce. Kada pronadjem flašu vina sipem sebi jednu čašu i odmah otpijem gutljaj. Istog trenutka sam se osetila malo opuštenije. Medjutim, moj momenat prekida zvono na vratima. Odložim čašu na kuhinjski pult i izlazim iz kuhinje, koračajući kroz dnevne sobe do vrata. Otvaram ih i ugledam čoveka koji drži veliki buket crvenih i belih ruža. "Za Vas."

Iznenadjena uzimam buket i ostavljam potpis kod gospodina, te zatvaram vrata. Stavim buket na šank u kuhinji i pomirišem ruže. Miris svež i opijajuć. A onda se oseti i njegov miris. Da li je on stvarno svoj miris stavio na buket? Ugledam karticu moja je bila medju cvećem. Uzmem je i otvorim.

"Želim da poštujem tvoje reči, andjele, ali teško je fokusirati se kada si blizu. <3."

Njegova poruka mi izmami osmeh. On je prvi koji je počeo da se pravi da se ne dešava ništa, a sada mu je teško da to radi.

Potražim vazu u kojoj smestim ruže i stavim ih na šank. Pogledam ih još jednom i nasmejem se opet. Kako se odupreti ovome? Kada se ovako ophodi prema tebi. Od kada je on ovako drag i fin? Ne pamtim ga ovakvog. Da je bio ovakav i ranije tada ne bismo se mrzeli sigurno.

Taman se smiri i on se opet pojavi. Ne fizički i lično, ali dovoljne su ruže na kojima je stavio čak i svoj miris. Isti onaj koji me proganja. Koji me tera da se onesvestim. Zaobiđem šank i uzmem svoju čašu vina koju ispijem odjednom. Nakon što sipem još jednu, dohvatim telefon i pronadjem njegovo ime.

"Zahvaljujem se na ružama."

Kao da je čekao moju poruku, odmah odgovara.

"Tvoja majka mi je pomogla oko njega."

A onda jos jedna.

"Samo sam rekao da mi treba buket za prelepu devojku, a ruže u mom dvorištu joj se jako dopadaju."

Ostanem u šoku. On je stvarno rekao mojoj majci da napravi buket za mene? Odakle uopšte zna da mi se dopadaju ruže iz njegovog dvorišta.

"Stvarno si angažovao moju majku? I odakle znaš da mi se dopadaju tvoje ruže?"

Odmah dobijem odgovor.

"Naravno da jesam. A i video sam tvoj pogled dok prolaziš kraj njih."

Zar on stvarno posmatra sve što radim? Nasmejem se i ostavim telefon kraj čaše. Uzmem je u ruke i navalim se na pult. Dok opijam gutljaj moj pogled se drži na ružama, a misli mi lutaju.
Sve ovo je previše brzo i lako. Ali zašto? Kako ne bih razbijala glavu o tome, odlučim da ostavim to po strani, jer možda nije ništa. Možda brinem bez razloga kao što sam uvek.

Zajedno sa časom odlazim u kupatilo gde namestim sve za jednu kupku. Potrebna mi je. Potrebna mi je da se opustim malo. Da raščistim misli. Današnji dan je bio pun iznenadjena.