Zvuk srca

63.deo

Prošlo je par dana. Uzela sam ih za sebe, a onda se odlučila za naredni korak. Poslala sam Camille poruku kako ssm dobro i da ne brine za mene. Biću još bolje uskoro. Prvo ću razgovarati sa majkom. Njena izdaja me možda boli najviše.

A onda sledi Colin, gospodin koji se igra mojim osećanjima. Tako ga prokleto mrzim, ali i volim istovremeno. Ne mogu ugasiti te emocije. A baš zbog njih i osećam bol. Baš zbog njih sam povredjhena. Ali ne zadugo. Više neću dozvoliti da bilo ko dopre do mene ili u meni probudi i najmanju emociju. Ubili su Leonoru koja zna da voli i zaljubi se. Nova Leonora više neće ni pomisliti na ljubav. A što se Michaela tiče i dalje ne želim ni da ga vidim. Najbolji prijatelj me je izdao. Toliko sam volela da sam sada povredjena i to od strane ljudi od kojih to nisam ni očekivala bilo kad. Nisam očekivala, ali sam svakako doživela. Ali ovih par dana sam došla sebi. Dobro sam i spremna da se suočim sa ljudima koji su me povredili.

Tako sam se i našla ispred njegove kuće, ali zato što ću pričati sa majkom. Njega su izbegavati i ignorisati koliko god mogu.

Izadjem iz auta i kada prodjem kroz kapiju, film mi se vrati u glavi. Ne dolazi u obzir da dopustim da me to omekša. Neću dozvoli da me to sputava. Podignem glavu i samouvereno koračam ka kući i zvonim na vrata. Kada ih niko ne otvori uradim to opet, a onda oh otvori moja majka. Osoba koju tražim.

Njen pogled uplašen, ali je svesna zašto sam ovde. "Kćeri."

Glas joj podrhtava, a ja i dalje stojim hladnog pogleda dok se u njenom skupljaju suze. Neću pasti sada na to. Možda stara ja bih, ali ova ja definitivno neće.

"Došla sam da razgovaramo. Duguješ mi mnogo odgovore.", kažem potpuno hladno bez i jedne jedine emocije na licu ili u glasu.

Ona nemo klima glavu i izlazi napolje.

"Naravno.", kaže i vodi me ka kući u kojoj odseda, a onda ulazim u isti i smeštamo se na kauč.

Samo me posmatra i ne govori ništa. Pokušava da dopre do mene kao ranije, ali sada joj to baš neće uspeti.

Gledam u nju i čekam da započne. Pogled oštar i čvrst. Ne pomišljam da ga omekšam. "Nemam ceo dan bolje kreni."

Možda jesam gruba, ali imam puno pravo. Neću popustiti.

"Prvo moraš znati da je sve to bilo za tvoje dobro. Sve što sam uradila.", govorila je sva uplašena i drhtavog glasa.

"Skrivanje istine i dopuštanje da budem srećna iako je sve laž, nije u redu. Zato počni. Prvo bogatstvo. Zašto ga imam? Od koga?", izgovorim drsko, što znam da nju povredjuje. Ali i ja sam povredjena. Mnogo više. Nije lepo kada te tvoja krv gleda u oči i laže. I to tvoja rodjena majka. Žena koja te rodila i odgajila.

Moje pitanje ju je uznemirilo, ali trenutno nisam mnogo marila za to. Želim da znam sve. Sve vreme sam svima meta, a nisam ni malo svesna toga.

"Hoćeš li početi? Ili ćeš jošuvek ćutati i lagati me?", upitam, a moj glas je oštar i nervozan.
Pun boli i razočarenja.

Skupim obrve i prekrstim ruke na grudima kada ona konačnog krene sa pričom.