Zvuk srca

70.deo

Prokleto to u isto vreme zvuči tako strašno i tako opijajuće kada on to izgovori. James sklanja ruku i gleda me. Okrećem se ka Colinu i gledam ga. Njegove oči su već na meni. Pogled ispunjen ljubomorom, ruke u džepovima.

"Šta radiš ovde? ", upitam ga drsko.

"Odbijaš svaki moj jebeni poziv!", kaže malo višim tonom.

"Kao prvo ne viči, kao drugo ne želim da razgovaram sa tobom. Zato ih odbijam.", uputim mu drsko.

James samo prati našu raspravu dok ne naidje nova mušterija i on je usluži.

"Ukoliko ne želiš ništa da naručiš, možeš da odeš.", govorila sam ravnodušno.

Želim da ode i ostavi me na miru. A istovremeno želim da skočim na njega i izljubim ga.

Odelo koje nosi na sebi i parfem koji me tera da se onesvestim su toliko privlačni. A tek te oči boje čokolade i čupava kosa. Božji miljenik.

Shvatio je da sada ima dosta ljudi kako bi pravio skandal pa je ipak pokupio svoj ego i izašao napolje.

"Takvog muškaraca si pustila? Da li si ti normalna ženo? Ufff.", rekao je James, a ja skupim obrve i pogledam ga.

"Tii..", zastanem i ne završim reč, a on klimne glavom.

"Da li moram biti ljubomorna?", upitam ga kroz smeh, a on uz isti odmahne glavom.

"Ne, on je potpuno tvoj. Mada ukoliko ga ne želiš...", ptokomentariše kroz šalu.

Oboje se nasmejemo, a onda nastavimo sa poslom.

•••

"Vidimo se sutra.", pozdravim se sa Jamesom i izadjem iz radnje.
Brzo dodjem do auta i otvorim vrata. Medjutim, istog trenutka ih neko zatvori i opkoli me rukama sa obe strane.

"Coline, umreću od straha. Šta radiš to!", vičem na njega, a on stoji mirno ispred mene.

Srce u mojim grudima lupa od straha koji je izazvao pre par sekundi.
"Polazi.", kaže više zapovednicki kads me uhvati za ruku i povuče.

Ali ja se odmaknem. "Ne idem nigde s tobom!"

"Želiš da ostaneš kada te moja majka poseti?", upitao me je, a meni stane svet na trenutak.

Da li će njegova majka doći ovde?

"Mogu da se nosim s tvojom majkom.", kažem drsko i odgurnem ga što dalje od sebe i auta.

Pokušavam da udjem u isti, a on ponovi isto od malo pre i zatvori vrata.

"Ne razumeš. Moja majka zna da znaš za bogatstvo. I uradiće sve da ga dobije.", pokušava da me ubedi da krenem s njim, ali ne popuštam.

"Daću joj ga dobrovoljno. Nije me briga.", govorim dok osećam njegovu blizinu.

Njegu e ruke da obe strane da ne mogu da se pomerim, a on ispred mene. Mala razdaljina izmedju nas je ispunjena tenzijom koju oboje osećamo. Pokušavam da je ignorišem, ali nije tako lako kad je ovako blizu mene.

"Neće te pustiti tek tako. Punić ti glavom svakakvim lažima i vredjaće te, a ja neću to dozvoliti.",kaže, a nervoza u meni raste.

"Šta ćeš uraditi? Ne idem nigde s tobom.", kažem kada napravim korak napred i ispunim prazninu koja se nalazila izmedju nas.

Prokletstvo to nije bila dobra ideja. Ne mogu biti ozbiljna i stabilna ovako. Ne kada je on ispred mene. I to tako blizu da osećam toplotu njegovog tela na svom. I njegov dah na svom licu.