Zvuk srca

47.deo

Leonora Carrington

Ulazim sa Camille kad nam Michael otvori vrata. Ona odmah skoči njemu u zagrljaj, a ja se sklonim kako bih ih ostavila same. Nabacim osmeh kada mi pridje Eric. Prokletstvo, zašto je svuda. Ono što oseća prema meni neće biti uzvraćeno i ne znam da li on to shvata. Posebno sada. Sada kad mi se po mislima vrti drugi muškarac. "Colin nije došao?"

Morala sam da upitam iako je Eric pričao. Nisam slušala reči. Samo sam želela da se pojavi. Hoće li doći? Rekao je da hoće. Doći će zbog mene.

"Nije. Zašto uopšte želiš da dodje? Mrziš ga.", rekao je, a ja zaćutim.

Bukvalno sam spavala s njim istog dana kad sam se svadjala s njim oko Erica. "Da li mogu da popijem nešto?"

Morala sam da odem od njega. A i treba mi piće. I to jako. "Michaele, zar nisi kupio piće?"
Moje pitanje prekine njegov i Camillin razgovor.

"Colin će uzeti usput.", odgovorio mi je, a ja klimnem glavom.

Znači dolazi. On će doći. Pogledam se u staklo jednog ormara i ugledam svoj odraz. Crna haljina do kolena, kosa puštena da pada preko mojih ramena, od šminke samo maskara.

"Prelepa si Nora.", rekao je Eric iza mene.

Želim da čujem te reči od druge osobe. I zašto on ide za mnom?

Baš kad odlučim da se pomerim opet, vrata se otvaraju i ulazi on. Colin. I Bože savršen je. Trenerke i majica. Opušteno izdanje, ali svejedno izgleda predobro. Spušta flaše pića na sto i pozdravlja Camille i Michaela. Podigne pogled i po sobi traži mene i kada me konačno ugleda odluči da pridje. Istog trenutka se njegov miris obavija oko mene i imam osećaj da ću se onesvestiti. Stao je ispred mene. Erica ignoriše. Njegov pogled luta po mom licu, a na njegovom se ocrtava osmeh. Pogled nežan i oštar u isto vreme koji te osvaja.

"Ne postoje reči da se opiše ova lepota.", kaže kao da me nikada ranije nije video ovakvu.

Ovaj prelep trenutak kvari Eric koji ljutito uzdiše. Pokušavam da ne obraćam pažnju, ali Colin nije.

"Čak ti je i disanje iritantno.", rekao je, a ja se suzdržavam da se ne nasmejem.

Odvaja se od nas i odlazi do stola po flaše koje je kupio. Kreće se ka kuhinji. Pogled na njegova ledja i široka ramena u toj uskoj majici stvara atmosferu gde mi je vruće. Odjednom staje na vratima i gleda me. "Možeš li mi pomoći, andjele?"

Na njegovo "andjele" pogledam u ostale. Eric je bio zbunjen, Michael se smejao, a Camille mi je mimikom govorila da idem. Pogledam u njega i onda klimnem glavom. "Naravno."

Pokrenem se i brzo odem do kuhinje s njim. Čim sam ušla u kuhinju za njim, on se okrenuo zatvorio vrata i bez upozorenja krenuo na moje usne. Bože pomozi mi da se ne onesvestim. Gubili smo vazduh, ali ni to nas nije sprečavalo u tome da nastavimo. Kako sam bila blizu pulta, podigao me na isti i stao izmedju mojih nogu, ne prekidajući poljubac. Rukama je šarao po mom struku i butinama.

"Coline...", izgovaram teško disajući.

Ne želim ovo u kuhinji mog najboljeg prijatelja.