Zvuk srca

81.deo

Konačno vikend, a isto tako i moj rodjendan. Bila sam uzbudjena. Nosim crvenu haljinu sa V izrezom na dekolteu koji svakako ne pokazuje previše. Haljina doseže do iznad kolena i kao da je šifena za mene, ocrtava svaku moju oblinu. Na nogama su mi srce štikle, koje dočaravaju pogled na moje noge. Kosa puštena da pada preko ramena i šminka ništa preterana.

Kada začujem zvono, odvajam se od ogledala i krenem ka vratima. Kada ih otvorim umesto gostiju ugledam čoveka koji mi bex reči pruža malu kutiju u ruke i onda odlazi. Odmah shvatam od koga je. I to stvara radost u meni. Setio se, prokleto se setio.

Zatvaram vrata i odlazim do dnevne gde krenem da otvaram kutijicu. U pitanju je crvena kutijica. Na njom nema ničega, ali unutra stoji jednostavna, ali prelepa narukvica puna manjih dijamanata. Dah mi zastane dok je gledam. A onda ugledam i poruku.

"Srećan ti rođendan, andjele. Nosi je za mene."

U par jednostavnih reči zna da mi oduzme dah. Neka je proklet.

Trgne ne još jedno zvono na vratima. Na njima je bio James. Raširi oči kada ugleda narukvicu.

"Reci mi da je id njega!", vikne, a ja mu pokažem poruku. "Šta čekaš onda? Stavi je!"

Ubeđivao me je, a ja ns kraju popustim i stavim je na zglob kraj narukvice koju mi je otac dao.

"Gde su ostali?", upitala sam ga, kada zatvorim kutiju i stavim je na sto.

Izbegavao je kontakt očima. "James."

"Šta se dešava?", upitala sam ga, a on teško izdahne.

"Tvoj rođendan će se održati na drugom mestu. Tamo su svi.", kaže nesigurno, a ja sklopim oči na trenutak.

"Nije valjda tamo gde mislim da jeste?", upitam, a njegovo ćutanje mi daje potvrdan odgovor i teško izdahnem.

"I tebe su upleli u ovo?", postavim mu pitanje, a on se počeše po glavi.

"Ne idem.", kažem i njegov pogled leti na mene. "Molim? Ideš. Odmah. Ako ne kreneš, lično ću te odvući tamo. Čovek je priredio veče za tvoj rođendan. Svi su tamo. Camille, Michael, čak i Eric, tvoja majka, samo ti fališ.", ubedjivao me je.

Koliko sam se protivila, toliko sam želela da idem i vidim sve. I najbitnije da provedem svoj rodjendan zajedno sa njim.

"Okej, ići ću.", rekla sam, a ona njegovom licu se ocrta osmeh.

"Onda, ako si spremna možemo krenuti odmah.", kaže i krene ka vratima. Dohvatim telefon i izlazim kroz vrata.

•••

Nalazim se ispred kapije. U daljini ugledam da je sve spremno iza kuće. Zato ne uspem da vidim lepo odavde. Sve što mogu jeste da čujem muziku.

"Događaj je unutra, ne ispred kapije.", prokomentariše James, a ja mu uputim ozbiljan pogled.
"Hvala što si me obavestio.", uputim uz sarkazam i ulazim unutra.

Koračam do kuće, zatim pored nje i nalazim se tamo.

Stolovi, cveće, sveće, baloni, hrana, torta, trake, muzika, sve je tu.

I na kraju se naši pogledi sretnu, a u meni se probudi osećaj koji nije od našeg poslednjeg susreta. Nešto govori Camille, fok ne sklanja pogled. Toplina me ispunjava, dok mi prilazi. Njegov topao pogled se menja kada ga usmeri ka Jamesu, koji odmah odlazi.