Leonora Carrington
Sedela sam za stolom u malom kaficu na obali, uzimajući trenutak za sebe, dok čekam Camille. Moju najbolju drugaricu. Sunce je bilo pri zalasku, što je nebu počelo davati zlatne nijanse. Dodirnem ekran svog telefona i nasmejem se kada ugledam da Camille kasni čak petnaest minuta. Mada to nije ništa novo za nju. Nisam iznenadjena.
Nežno sam se osmehnula konobaru koji je doneo moju kafu i Camillinu. Naručila sam njenu omiljenu. Na mom licu se pojavi osmeh, kada je konačno ugledam na vratima kako me pogledom traži, za jednim od stolova. Kada me napokon ugledala, na njenom licu se takodje pojavio osmeh, a onda je i prišla. Smestila se ne progovarajući ni reč.
"Da si još malo zakasnila i kafa bi ti se ohladila.", rekla sam kroz osmeh, pre nego što sam uzela jedan gutljaj svoje.
"Ne pitaj me ništa. Morala sam da sačekam moje da se vrate. Nisam mogla Naomi da ostavim samu.", rekla je još uvek zadihana od žurbe da stigne ovde.
"Ma sve je u redu. Ja ne mogu mnogo ostati. Pomažem majci oko selidbe. Dobila je posao u nekoj kući, pa će ostati tamo u kući za osoblje.", objasnila sam joj dok sam spuštala šolju ispred sebe.
"A ti?", upitala me je, dok je pogled bacila na kafu ispred sebe.
"Ja ostajem u našem stanu. Kuća je dosta daleko od fakulteta.", odgovorim joj na šta ona klimne glavom, nakon čega uzme gutljaj iz svoje šolje.
"O čemu si htela da pričamo?", postavim joj pitanje, jer je opet ona bila ta koja me je pozvala.
ESTÁS LEYENDO
Zvuk srca
RomanceBili smo greška. Dvoje ljudi na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Greška koju smo stalno ponavljali. Jer iako razum govori "ne", srce kaže "da". Voleti tebe je mogla bila moja kazna. Svejedno sam izabrala da te volim. Htela da prihvatim sve. Ko bi r...
