Nepoznati broj 📞

- 03.Deo -

Kada je stigla i izašla iz auta, otišla je do nadležnog službenika i predstavila se ko je. Istog momenta ju je pustio te je koračala ka velikoj kući, koja izgleda, baš i nije delovala gostoljubivo. Sam ulazak u kuću joj je doneo nervozu. Na pragu ju je dočekao kolega, sa kojim je inače radila ovakve slučajeve te joj je odmah pokazao i prostor gde da ode.
Kada je ušla u sobu u kojoj je sve bilo preturano, prvo što joj je zapalo za oko i prvo što je ugledala, bio je on.
Stefan Stefanović.

Oblizao je donju usnu dok je skicirao sve one lomljene i preturene stvari. Kroz glavu mu je svašta prolazilo te je počeo sklapati kockice oko ovog događaja. Bilo je tu dosta razmišljanja, pisanja na papiru, brisanje sa istog papira jer neke anegdote nije mogao da razume.
Ali na skoro svaku završenu zagonetku, ništa, nikada mu ne bi pošlo za rukom. Da li je zato što je on to prebrzo pisao ili previše dobro razmišljao u žurbi. Nije mogao da zna.

Nečije prisustvo ga je iznenada ometalo dok je gledao prostoriju i sto koji se nalazio ispred njega. Polako se trznuo iz misli na što je začuo glas od jednog pomoćnika koji radi sa advokatima za razvode braka te okrenuo glavu ka levoj strani kako bi se uverio da mu se nije učinilo.

Ali ono što je ugledao, njegovo srce je nateralo da toliko divlje skače i kuca iz njegovih grudi. Usne su mu se osušile te ih je oblizao svojim rozim jezikom dok je svojim smeđim očima proveravao i odmeravao smeđokosu devojku kako stoji uspravna i kako je izgleda i ona šokirana koliko i on što se vide. Odvojio se od stola te joj je prišao i zagledao se u njeno lice.
Naravno da nije mogao toliko dugo da gleda u nju. Neko bi pomislio svašta za njega te je brzo vratio onaj njegov hladni stav, kao da ga nijedna žena, a kamoli devojka u životu ne zanima.

- ,,Stefane, mislim da bi bilo vreme da upoznaš našu najbolju advokaticu za razvode brakova".

Lice crnokosog momka mu je ozarilo lice dok je nespretno Stefan ispružio ruku te se opet predstavio, praveći se kao da se nisu videli pre samo tačno sat vremena. I kao da se uopšte nisu upoznali.

- ,,Stefan Stefanović".

Prihvatila mu je ruku dok mu se slatko nasmešila. I imao je osećaj kao da će poludeti od njenog osmeha, bude li se još jednom nasmešila. A onda je po prvi put začuo i njeno prezime.

- ,,Antonia Jelić".

Par sekundi su stajali i zurili jedno u drugo ne bi li im promakao po neki pogled. Ali i tu malu kratkotrajnu tišinu koju je Stefan po prvi put osećao, morao je da prekine Teo.

- ,,Šta mislite, gospođice Antonia da kasnije odemo na čaj?".

Neizdržljivo ju je upitao, a razlog tome je bio da uhvati Stefana na delu, ne bi li saznao da se on zaljubio na prvi pogled.
To je bila obična glupost.

Stefan nije verovao u ljubav, samo zbog devojke koja ga je ostavila. Koja je zabeležila svaki njegov avgust, veoma anksioznim i snuždenim.
Prostrelio ga je pogledom i time mu dao do znanja da mu ne proceni strpljivost.

Antonia, koja je stajala sva zbunjena i sa blagim osmehom na licu mu je uzvratila veoma neprijatan, ali normalan odgovor te mu time dala do znanja da nijedan zaposleni ne treba biti u bliskom kontaktu poput prijatelja.

- ,,Oh, pošto ti ni ne znam ime, žao mi je. Ali ovo je posao koji treba da se odradi, a posao se neće odraditi ako ti i ja odemo na kafu ili čaj od kojeg ćemo se rastati nakon par minuta kada shvatimo da teme za razgovor između nas dvoje uopšte nisu zanimljive".

Odbrusila mu je to sasvim tako hladno, ali sa nekom veselom pozitivnošću. Pustio joj je ruku dok je idalje osećao njene prste na njegovoj šaki. Ta toplota, a ujedno i iznenadna promena raspoloženja ga je počela izluđivati. Nekada nam se neki ljudi dešavaju ili iz interesa ili zato što ih jurimo ili zato što nam je sudbina umešala prste u život.

Kada je vratila pogled na Stefana, mogao se zakleti da je u tim očima video nekakvu vrstu ljubavi. Video je mnogo više od toga. Video je neki poseban sjaj koji je davao još više sjajila njenom nežnom pogledu.

- ,,A verujem da čak i tvom kolegi Stefanu bi bilo neprijatno kada bi ovde sedeo sam sa sobom i rešavao naš posao. Žao mi je tebe, ali moraću da te odbijem".

Stefan se tiho u sebi zakikotao dok je ponovo, po ko zna koji put danas, oblizao usne. To mu uopšte nije bila navika, ali u poslednje vreme stalno to radi iz nekog nepoznatog razloga. Pročistio je grlo dok je Antonia počela razgledavati sto i preturane papire. Okrenula se ka njima sa upitnim izrazom lica dok je Stefan želeo da joj nešto izgovori, ali njegov kolega, Teo ga je preduhitrio.

- ,,Ništa nismo dirali. Samo smo zapisivali ono što smo zapazili".

Klimnula je glavom i zarila polako njene zube u donju usnu. Zagriznula ju je dok je za kratko vreme već imala odgovor.

- ,,Neko je ovde hteo da skloni papire za razvod braka, ali nije ih našao. Imate li neki ključ? Uostalom da li ste pronašli neki ključ na podu?".

Zagonetno je upitala dok se Stefan pitao samo jedno. Šta će njoj ključ? Pokazao je glavom prema Teu da joj preda ključeve koje su pronašli odmah pored stola te joj je dobacio. Uhvatila je veoma spremna na svaki pokret koji neko napravi te se približila stolu gde je bila stolica. Čučnula je i vešto, sasvim normalno otključala tajna vratanca koja su se nalazila u stolu. Par sekundi je nešto gledala te je zadivljeno i srećno uskliknula. Začulo se neko šuštanje i u sledećem trenutku video je papire ispred sebe.

Mahala mu je ispred nosa te dala kratki aplauz sama sebi.

- ,,Sve što trebate znati, ja nisam samo advokatica za razvode. Znate, nema veze to što ste policajci i što nosite plave uniforme, ako nemate veze sa vašim poslom kojeg radite".

Odbrusila je sasvim hladno dok je vešto sakrivala svaku emociju. Mogao se zakleti da ispod te fasade, ispod tog ozbiljnog lica postoji devojka koja ima odsanjane snove i neostvarene želje.

- ,,Čudno.. samo se pitam, kako ste ih pronašli".

Stefan ju je zbunjeno upitao dok je čekao odgovor. Bilo kakvu reč.

- ,,Oh, znate. Ponekada morate slušati i svoj instinkt, a ne samo um".

Zaprepašćeno ju je pogledao dok je vratila ključeve Teu i mirno stojala u mestu.

- ,,Šta je? Ovog puta sam ja pobedila?".

Ponosno se osmehnula dok je Teo samo treptao i ništa više nije radio. Da. I njemu je bilo to čudno. Kako je ona sama znala gde se šta nalazi, a oni ne? Koristi li ona neku magiju da ih zadivi ili je samo kroz sreću uspela da nađe?

- ,,Morate znati osnovno pravilo. U školi za detektive ili špijune, uvek kada neko nešto želi da pronađe, prvo se seti osnovnih i prvih pravila. Ceo sto pregleda, čak i onaj deo koji nije sumnjiv. Samo što je velika šteta, što škola za policajce to ne može da priušti".

Izdleklemovala je sve reči pošteno dok je u znaku pozdrava ispustila jedan kratki osmeh i uspravnog hoda kao i držanja, odšetala iz kancelarije kao da se nije ništa desilo.
Stefan i Teo usled velikog škola nisu ništa pričali par sekundi. Teo je nervozno razmahnuo rukom u vazduhu dok je pričao nekakve nebuloze.

- ,,Pametnjakovićka. Došla ona meni da soli pamet. Došla ona meni da pokaže ko je pobednik. Da sam znao da je žensko, ne bih ni došao ovde da se nerviram i da kidam živce oko nje. Nema druga posla nego da podsmejava druge. To sam mogao i ja na sreću da potražim. Bolje neka ide i neka radi svoj posao nego da mi moj posao preotme. Pa kad je toliko pametna što nije išla za špijuna".

Izbrbljao je dosta stvari o njoj dok je Stefan nervozno prstima leve ruke prošao kroz njegovu crnu kosu. Okrenuo se ka Teu koji je bio vidno uznemiren.

- ,,Moramo se vrlo dobro paziti nje. Jedan pogrešan korak i gotovi smo".

Pokazao je ravnu liniju na svom vratu dok je to značilo da će ih ubiti budu li bilo koji korak pogrešili u sledećem slučaju.

- ,,Ko je ona? Neka čudnovata vila? Neka veštica? O da, ako bih mogao da joj dam ime ne bi se zvala Antonia, nego Antonijada veštica".

--------------------
- i što bi naša Konstrakta rekla: ,,I šta ćemo sad?" 🤣.
- sve se pomalo zahukvata, a ovaj deo je pomalo duži od prethodnog. Verujte mi, jedva čekam da objavim naredni. 🔜