Nepoznati broj 📞

- 69.Deo -

Prišao nam je predatorskim koracima dok je stajao ispred nas i tu se zaustavio. Okrenuo se ka nama, a zatim nas blago drmnuo i vratio iz sveta snova. Bili smo na ivici sna i umalo nisam zaspao da nisam čuo pištanje lifta. Podignem pogled ka njemu te ugledam sive oči i svetlu kosu boje kestena.

Doktor: ,,Vi ste posetioci Antonie Jelić?".

Direktno nas upita dok svi mi koji smo se tu nalazili smo samo klimnuli glavama bez ikakve reči. Reči u ovom trenutku su najmanje potrebne. Posebno meni.

Doktor: ,,Pođite za mnom. Njeno stanje je veoma..".

Zastao je na zadnjoj reči te je usne iskrivio u ravnu crtu. Bio je mlad.. prepoznao sam to po njegovom licu koliko je bio mlad. I možda je imao oko tek dvadeset i tri godine, ne bih mu dao više. Ustali smo sa stolica i krenuli za njim prateći njegove korake. U rukama je držao papire dok je pritisnuo broj 0 na liftu te smo sačekali da se lift spusti. Kada se spustio ušli smo unutra dok je kliknuo broj lifta 7. Najgori broj u ovoj ustanovi je taj broj.

Doktor: ,,Morate biti pažljivi tokom poseta. Ne smete vikati, ne smete previše ostati unutra zbog njenog trenutnog stanja jer sve to što se dešava se prenese na njoj i može doći do rizika života između života i smrti".

Sledi mi se krv u venama dok stegnem metal šipke iza sebe te ne progovorim ništa. Ako progovorim sav moj bes, sva moja tuga, ljutnja, razočaranje, sve bi to izašlo iz mene.

Doktor: ,,Stanje joj je idalje kritično. Zenice oka su potpuno uništene i ko zna za koliki dugi vremenski period će pogledati na svoje oči. Vidi se da se bori za svoj život, ali rizik vreba na sve strane i ivice".

Zagriznuo je usta te kada smo izašli iz lifta zaputili smo se ka sobi broj 345. Zastali smo ispred sobe dok je pokazao rukama da sednemo na stolice koje su se tu nalazile prilikom poseta i koje su tu uneli da bi ljudi sedeli ukoliko bi želeli da ostanu celu noć pored pacijenta. Znao sam i sam da ću ostati budan cele noći i moliću Boga da mi je spase.

Doktor: ,,Takođe ima još što šta puno toga. Kada je privedena u bolnicu i kada smo napravili sve što smo mogli, imala je..".

Zastao je.
Opet.

David: ,,Imala je?".
Doktor: ,,Košmare, noćne more ili takozvano napad panike i bunilo".

Srce mi polako otkazuje.
Ne osećam tlo pod nogama, ali držim se..
Držim se, jer ako to ne uradim pašću u ponor.

Doktor: ,,Previše je ozbiljno njeno stanje i nemojte uzimati posete zdravo za gotovo. Kritično je sve oko nje. Znam kako Vam je svima, ali na njenom mestu posle oporavka ja bih dao otkaz i više ne bih radio".
Ja: ,,Ali niste na našem mestu i ne znate kako nam je, a ona je previše tvrdoglava da bi se rešila posla kojeg voli i za kojeg bi dala i svoj život".

Odbrusim mu tiho i kratko. On ne zna kakva je ona. Ona kada se bude oporavila, pa napraviće lom kada čuje da više ne sme raditi.

Doktor: ,,Dala bi i život? Kao sada dok je na ivici smrti? Neka se ne šali sa ovime i neka joj ovo bude lekcija za ceo život koju će pamtiti. Ozbiljno Vam govori gospodine..?".
Ja: ,,Zovem se Stefan".

Klimnuo je glavom i brzo mi je zapamtio ime nakon svega par dana.

Doktor: ,,Gospodine Stefane.. sve je oko nje pakleno i ko zna kad će ozdraviti".

A onda se u tom trenu David ubacio.

David: ,,Ona neće odustati od posla".

Drsko se obratio doktoru dok je doktor njega prvo odmerio od glave do pete, a zatim mu se sarkastično obratio.

Doktor: ,,Zašto?".
David: ,,Vlada to ne dozvoljava. Poslali su nam poruku kada je otišla da radi za vladu. Sada i da hoće ne može da odustane. Tu se zapravo postavlja pitanje između života ili smrti. Žele je za tajnu službu po bilo koju cenu. Žele da je premeste u KGB agente".
Stiven: ,,To je bar lakši posao, zar ne?".