Nepoznati broj 📞

- 26.Deo -

Kratko joj se osmehnuo.
Eto, dovoljno je da vam se neka osoba osmehne kako bi vam popravila dan.
U ovom slučaju Stefan je Antonii popravio dan.

–         ,,Poslaću ti poruku kada stižem. Važi?".
–        ,,Uh, u redu. Valjda neću zaspati na stolu".

Tiho se zasmejao te je zagrlio. Upijala mu je miris parfema od mente te se trgla kada je onaj muškarac nešto doviknuo.

–         ,,Hoćemo li nastaviti? Ili ću gledati ljubavnu scenu?".

Odvojila se stidljivo od Stefana kojem je lice besnelo od ljutnje. Zabrinuto ga je pogledala te naslonila levi dlan na njegov levi obraz.

–        ,,Nemoj da praviš probleme, jasno?".

Izgledalo joj je kao da se sukobljavala sa samim sobom te je opet klimnuo glavom poražen njenom pobedom. Kako nekada lako pada na njene reči toliko je jako zaljubljen u nju da više ni ne zna za sebe, a kamoli gde se nalazi.

–         ,,Idem. Hoćeš li kafu da nam ponesem usput?".
–        ,,Ne pijem baš preterano kafu, jer sam danas popio baš dosta. Ponesi za sebe".
–         ,,Okej".

Kada se odvojila od njega prišla je vratima i tiho ih otvorila. Izašla je za sobom zalupajući vratima, a onda se Stefan okrenuo ka Stivenu koji se tako sarkastično smejao. Stefan je prošao pored njega i seo nazad na fotelju.

–        ,,Prekini da se smeješ".

Prekorio ga je Stefan, ali Stiven je znao nešto što on sam nije znao.

–         ,,Kako čudno! Da doživim i ovaj dan i da ugledam Stefana potpuno zabrinutog za neku osobu! Pa ovo je čudo!".

Podigao je ruke ka gore dok je to govorio. Ovako izgleda kao da priča sam sa sobom.

–        ,,Ti si lud!".

Pokazao je Stefan to rukom dok se Stiven smirio i tiho se kikotao od smeha. Naslonio je ruka na naslon fotelje kao i glavu iza, a onda progovorio ono što je Stefanu otvorilo oči.

–         ,,Ne brate, nisam ja lud, već si se ti zaljubio!".

I tu se razgovor završio.

Nakon skoro pet sati sna Antonia se nalazila ponovo u policijskoj stanici.
Bila je zahvalna Stefanu što ju je odveo nazad do zgrade u kojoj živi jer je bila mrtva umorna i nije mogla da hoda. Jedva je i stigla do svog stana, a takođe i do sobe.
Sada kada je bila sasvim odmorna i bila na veoma čudan način vesela hodala je do njegove kancelarije i tiho pevušila.

Pokucala je dva puta na vrata kada se našla ispred njih sve dok nije začula jedno kratko: ,,Uđi". Ušla je neprimetno unutra kada je zatvorila vrata za sobom, a onda ubrzo i ugledala njega pored nje kako iz velikog bokala sipa sebi vodu u plastičnoj čaši. Sa jednom obrvom na gore ju je pogledom dok mu je osmeh titrao iz očiju.

–        ,,Naspavala si se?".

Promrmljala je jedno: ,,Mhm" dok je nastavila da ga gleda. Ispio je čašu vode naiskap dok je obrisao usne o levu stranu košulje. Približio joj se sasvim polako i uhvatio ju je oko struka dok ju je približavao ka sebi. Nakrivio je glavu dok je gledao u njene usne boje višnje, a onda pogled premestio ka njenim zelenim očima.
Ume savršeno da ga hipnotiše u situacijama kada ni ne treba da to uradi. Trenutak tišine između njih prijao je i njemu i njoj. Samo jedan njegov pogled je trebao biti njoj dovoljan jasan da je zaljubljen u nju do ušiju. Iako mu se to nije dopadalo jer su na poslu i dok su na poslu oboje, on ne može da misli ni na šta drugo sem na nju. A pogotovo kada su zajedno, imao je osećaj kao da mu muti razum.

–         ,,Šta ćeš raditi kasnije?".

Podigla je obrve dok mu je uzvratila pitanje.

–         ,,Kasnije? Zar postoji kasnije nakon slučaja kojeg imamo?".
–         ,,Postoji kasnije, ako mene pitaš".
–         ,,Hm.. ne znam, nemam baš puno nešto u planu, ali verujem da će mi nešto izmaknuti ako se toga odmah ne setim".

Par sekundi tišine joj je prepustio dok je ona samu sebe preslišavala.

–         ,,Ah, da. Idem sa Petrom i Željkom do restorana".
–        ,,Oni ne idu sa nama".
–         ,,Znam".
–         ,,Pa kako onda idu sa tobom?".
–         ,,Dogovorićemo se da se nađemo".
–         ,,Antonia, restoran ti ne radi u sred noći".

Prekorio ju je hladnim glasom dok ga je ona pogledala pogledom nevinog deteta. Oštri i hladni glas joj je prostrujao kroz glavu dok se umiljato nasmešila. Zadavio bi je da mu se nije nasmejala i da mu nije poklonila jedan od najlepših osmeha.

–         ,,Oh, stvarno? Onda sam ja pogrešno izgovorila".
–         ,,Pogrešno? Kako misliš pogrešno?".
–        ,,Nisi me onda ti dobro čuo".
–         ,,Ne zavitlavaj se sa mnom".
–         ,,Dobro, nisam želela da te baš naljutim. Mislim nije mi to bila namera".

Procenjivački ju je posmatrao.

–        ,,Nego šta ti je namera? Da me napraviš ljubomornim?".

Približio je glavu ka njenoj dok su joj se noge u sekundi odsekle. Nije ih osećala. Osećala se kao da ima želatin, a ne noge.

Bože, poljubiće je!
Previše je blizu.

Mora da ima kontrolu u njenim rukama nad ovom situacijom. Odmakla se brzo od njega sve dok nije začula kucanje na vratima sa druge strane. Oboje su se pogledali dok je on otvorio vrata i susreo se sa par poznatih očiju.

–        ,,Nešto je hitno?".
–        ,,Moramo da razgovaramo".

-----------------------
- ali Antonia koja uvek pokušava da zeza Stefana, ali nikako joj to ne prolazi za rukom. 😂 a on jadan u sve to poveruje. 🥺🙈