Nepoznati broj 📞

- 57.Deo -

Stiven je oduvek bio taj koji je voleo sve da sazna i sve da njuška. Pa čak ni ovog puta nije ostavio pitanje bez odgovora te je nagovarao Stefana da mu odgovori na postavljeno pitanje. Živo ga je zanimalo zašto Teo i Petar ne pričaju. Šta god da je u pitanju verovatno je neka glupost, a kada je neka glupost, onda mora sigurno biti zanimljivo.

–        ,,Kakav si ti drug!".

Prodrugljivo mu se smejao dok je Stefan zaćutao i umiravao svoj bes.

–        ,,Ne budi smešan Stefane, oboje znamo da bi odali sve ljude ovog sveta za tajne koje se kriju među njima. Zato, ne otežavaj mi posao već mi reci šta se dešavalo između njih?".

Stefan je udahnuo duboko.

–        ,,Smejaćeš se razlogu".
–        ,,Ne, neću".

Rekao je to Stiven dok je u sebi drugačije tvrdio.

–        ,,Umrećeš od smeha".
–        ,,Pa ako ovako nastaviš, verovatno hoću".
–        ,,Upišaćeš se od smeha".
–        ,,Ukoliko ne budem imao drugu opciju, onda ću to izabrati. Pričaj".

Kada je pronašao papir samo je veselo ciknuo od radosti te prekrio usta dlanom ne bi li ga Stefan čuo.

–        ,,Oboje su se zaljubili".
–        ,,U koga?".

Hitro je upitao Stiven ni ne sluteću Stefanov odgovor.

–        ,,U tvoju bivšu".
–        ,,Molim!?".

Iste sekunde je to upitao dok je zamišljao kako će im oboma piti krv na slamčicu.

–        ,,Da, da. Čuo si u koga. Danas kada smo bili u kafiću sedeli smo nas troje dok si ti bio u toalet, ona je prošla pored kafića, oni su se zagledali te u istom trenutku rekli da je lepa i udelili su joj kompliment. Ona se nasmejala te je samo prošla hladno pored njih kao da ih nije ni videla, a onda su oni počeli da se raspravljaju kome se ona zahvalila".

Stefan se malo zasmejao dok je zamišljao njihova lica koja su menjala boju.

–        ,,Ma je li?".

Jedva je Stiven došao do reči dok je grizao palac leve ruke.

–        ,,Što je još gore da ne zaboravim već da napomenem, morao sam da im budem sudija. Jer umalo se nisu počeli boriti u kafiću zbog samo jedne vatrene crvenokose".

Stefan je podigao ruku u vazduh kao da to objašnjava nekome nevidljivome prijatelju te je ispustio istog momenta kada je začuo Stivenog glas.

–        ,,Onda imam i ja razloga da ne radim ni sa kim od vas već da odem da spavam".
–        ,,Baš velika šteta, možemo samo nas troje protiv njih troje".
–        ,,Dobra ideja, poslaću Teu poruku da se spremi".

Nakon završavanja kratkog razgovora sa Stivenom, Stefan je odlučio da opet pozove Antoniu sa nepoznatog broja. Ako ima sreće možda će mu se javiti. Kada je kliknuo njen broj telefona i pozvao ju je, oglasila se sekretarica i rekla da je korisnik tog broja telefona trenutno nedostupan. I da je pozove kasnije.

Pomislio je da je nekakva greška jer to nije ličilo na nju da se ne javi.
Opet ju je pozvao, ali taj isti glas se ponavljao.
Kliknuo je crvenu slušalicu te se na trenutak zamislio.

Čudno je bilo to što Antonia ovog puta nije prisustvovala njihovom slučaju.

Nije uopšte bila pozvana na zadatak.
I to ga je već pomalo zabrinjavalo i peckalo u srcu kada je osetio žar čežnje.