Nepoznati broj 📞

- 83.Deo -

Ja; ,,A šta si rekao da ćemo da doručkujemo?".

Prvo pitanje koje mi je palo na pamet mi je bilo to. Od tolikih pitanja izabrala sam baš ono koje nisam ni morala da postavim kako bi on shvatio da sam želela da ustanem sa njega i da ne sedim na njemu.

Stefan; ,,Pa nije valjda da želiš da me se otarasiš, lane moje?".

Povuče me ka sebi te naglo sednem na njegovu erekciju gde je on ispustio bolan izdah. Po njegovoj vilici mogla sam da pretpostavim da je stegao zube i da škripuće njima. Poljubim ga u uho dok je namestio glavu između mojih grudi i poljubio mesto gde je bilo otkopčano dugmićima.

Ja: ,,Stefane, želim nešto da jedem".

Podigao je glavu te je svojim osmehom zasvetlucao moj dan. U vrh nosa spusti jedan poljubac te se nasmešim neprimetno. Uhvati me za potiljak te me približi njegovim usnama koje nam spoji sa velikim žarom i željom. Kako su poljupci počeli da prštaju tako me je on naterao da se pomeram na njemu. Iz njegovog grla duboko u njemu se začuo kratak uzdah i stenjanje.

Stefan: ,,Šta ti meni sve radiš... plašim se da ću jednog dana poludeti ukoliko te ne budem imao".

Govori to tako glatko i sporo dok gleda u moje usne sa prevelikom željom i strašću.

Ja; ,,Mislim da svaki put-"..

Ni ne uspem da završim rečenicu on nastavi.

Stefan; ,,..imaš osećaj da ćeš pored mene poludeti".

Zasmejem se tiho dok ga obgrlim rukama oko vrata te ga poljubim u uho.

Ja; ,,Rekla sam ti da nisam spremna za tako preveliki korak u mom životu".

Izdahnuo je dok sam u sebi počela brojati sekunde koje su se činile tako dramatičnim i dugim.

Stefan; ,,Uh.. teško da mogu da se pomirim sa time, ali ako treba čekaću".

Začkiljila sam očima prema njegovima dok je on nevinim osmehom dokazao da je zapravo stvarno i to rekao i mislio. I nije pogrešio u tome što je tako postupio.

Ja; ,,Hvala ti što me razumeš".

Stefan; ,,Normalno je da ću te razumeti".

Suvi glas je dopirao sa njegovih usana dok je gledao u sve istu tačku. I sa te tačke nije se ni trudio da pomeri pogled. Gledao je u moje usne.

Ja; ,,Hoćemo li već ići da jedemo? Gladna sam i mislim da neću izdržati još koji minut kasnije, a da ne okusim hranu".

Namusim se kao malo dete koje nije baš sve po njegovom te ga to oraspoloži i vrati mu opet isti onaj stari osmeh na lice.

Stefan; ,,Pa idemo.. vidim da si jako nestrpljiva, a vidim i da si u stanju i da mene pojedeš ukoliko ti ne dam one jagode što sam poručio jutros i koje su stigle malopre".

Zatapšem rukama i ujedno se i poradujem te ustanem sa njega dok i on to uradi. Kada mi se približi uhvati me oko struka i zadrži me u mestu.

Ja; ,,A gde su jagode?".

Zagriznem usnu dok željno čekam da mi da odgovor na postavljeno pitanje.

Stefan; ,,Mislim da ću oženiti gladnicu".

Oženiti?

Čekaj, on se ne šali sa time zar ne?
Iako znam da ne bih smela prerano da se radujem jer nakon svega što se dešavalo između nas svih ovih meseci opet sa strane se radujem što ću deliti svoj život sa čovekom kojeg volim.

Ja; ,,Pa tebi ako smeta gladnica ti slobodni idi pronađi neku drugu".

Pokažem mu glavom ka vratima dok se on zakašlje.

Stefan; ,,Znaš da nijedna neće uspeti biti kao i ti. I znaš da nijedna nema ono što ti imaš lane moje".

Progutam knedlu koja mi se stvorila čim sam začula njegove prve reči te se nateram da progovorim.

Ja; ,,Vidi.. ako ti ne nameravaš da nešto prezalogajiš, ja itekako nameravam".

Stefan; ,,Super, čekaj me u kuhinji brzo ću ti doći".

Ja; ,,A gde si nameravao da odeš bez mene?".

Pogledom je nervozno proleteo kroz dnevnu dok je gledao u sat.

Ja; ,,Stefane, tebe pitam".

Štrecne se na moj blagi glas te se zasmeje.

Stefan; ,,Izvini, ali znaš.. uzbuđen sam, ne smem da te pogledam, jer ako to uradim završićeš ispod mene i stenjaćeš moje ime dok budem ulazio u tebe, a takođe ti to ne želiš odmah sada da uradiš..".

Previše se zapletao sa rečima te odmah shvatim šta je želeo da kaže.

Ja: ,,Polako.. u redu. Razumem te, hajde.. idi obavi to, pa dođi da mi praviš društvo".

- Stefan Stefanović *P.O.V* -

Kada sam se vratio iz toaleta ugledao sam Antoniu kako iz kuhinje premešta jelo koje sam poručio preko kućne dostave. Naslonio sam se na vrata i prekrstio ruke dok sam je gledao tako malenu i sitnu kako premešta sve ono uz šta želi da gleda film ili seriju. Nije me primećivala. Čak što više gledala je u ono što radi sa tolikom preciznošću. Taman sam se namestio da pročistim grlo i da se zakašljem te da joj dajem do znanja da sam ja tu kada je ona mene primetila jednim pogledom i rekla dve proste rečenice koje ljudi izgovaraju kada vide nekoga.

Antonia: ,,Vidim te".

Ja: ,,Baš sam hteo da te uplašim".

Podigla je levu obrvu upitno gledajući me te sam se odvojio od vrata, spustio ruke pored svog tela i približio joj se.

Ja: ,,Nisam stvarno tako mislio, lane moje".

Uzdahnem njen nadimak na što ona ostavi gazirani sok na stolu. Priđe mi svojim damskim hodom te se u momentu nađe u mom zagrljaju. Koliko samo obožavam njene zagrljaje, a voleo bih da to ona zna. I mislim da to ona već odavno zna. Zagnjurim svoje lice u njenu kosu te je poljubim par puta u čelo ne puštajući je da bilo kuda ide.

Ja: ,,Želiš li da posle filma idemo na posao ili u šetnju?".

Pitam je iako sam znao odgovor i znao sam šta će pre odabrati.

Antonia: ,,Ne, idemo na jedno mesto".

Ja: ,,Ali trebam da pokupim Tea posle posla".

Pobunim se.
Nikada nisam bio jedan od onih kojih se buni, ali eto mene.

Antonia: ,,Ima li razloga za to?".

Ja: ,,Naravno da ima".

Ogorčeno joj se obratim i tek tada shvatim da sam malo preterao sa glasom. Bio mi je previše dubok i strog. Svakako to nisam tako trebao da izvodim.

Poželeo sam da se ispravim na što ona to nije dozvolila. Ili nije želela jer je shvatila da sam negde zabrljao.

Antonia: ,,Razumeću ovo kao samoodbranu".

Ja: ,,Lane moje, Teu se pokvario auto pa zbog toga na neki način ja moram da idem po njega".

Antonia: ,,Pa u redu, povešćemo i Tea sa sobom".

Ja: ,,Da li stvarno želiš to?".

Antonia: ,,Šta?".

Znam da me je razumela kada sam je to pitao, ali nije htela to da prizna. Koliko je teško kada morate da se raspravljate ili da se razumete sa ženskom osobom.

Ja: ,,Da idemo po Tea i da i on bude sa nama?".

Pri svemu tome vrlo dobro zna kakav je Teo i da će želeti sve da zna. Sve ono što ga naprotiv zanima, a ne bi trebalo da ga zanima.

Antonia: ,,Pa šta fali? Videće i on iznenađenje".

Promuklo se nasmejem te krenemo da hodamo prema trosedu. Nakon što smo se smestili povukao sam je prema sebi te se tako naslonila na mene.

Rukom je prešla po mojim pločicama na stomaku te me je tako terala da izdahnem mrzovoljno jer samo jednim dodirom shvata koliko ume da me napali u trenutku. Odvojim se od nje te skinem majicu, a zatim se vratim na prvobitan položaj. Približim svoje usne njenima te prošapućem neke reči koje su je naterale da se zacrveni u lice.

Ja: ,,Dođi kod mene u krilo".