Nepoznati broj 📞

- 22.Deo -

Zabrinuto ju je pogledao dok je u njegovim očima po prvi put videla veliku brigu. Da li se on to stvarno brinuo o njoj? Ili se samo tako ponašao kako ne bi pokvario njihov odnos. Zagrizla je donju usnu dok je osetila njegov palac kako miluje njenu nadlanicu.

–        ,,Žao mi je što sam se tako ponašala prema tebi kada si samo želeo da me upitaš da li želim da idemo na večeru".

Taj blagi osmeh koji se pojavio na licu ju je naterao da ga uslika u njeno sećanje i zauvek ga pamti. On se stvarno brinuo o njoj. I ako to nije baš najbolje pokazao, osećala je svojom dušom.

–        ,,U redu je imati loš dan i nedelju, ali nemoj dopustiti da to traje ceo mesec ili godinu".

Koliko se samo oslikavao njen lik u njegovim očima. Samo da je imao magični štapić i da je imao želju da bira birao bi da se ona vidi u njegovim očima, tada bi shvatila koliko je ona posebna.

–        ,,Ne bih želeo da te vidim takvu".

Uzvratila mu je pogled dok se setno nasmejala. Samo da ovaj trenutak traje što duže.

–         ,,To je samo privremeno. Da li i tebe uhvate loši dani?".
–        ,,Crni dani? Na to misliš? Kada upadneš u neku tešku depresiju ili neko grozno osećanje koje te tera da zaplačeš, a zapravo ne znaš šta je uzrok tome?".

On vrlo dobro zna o čemu ona priča. Čak i ne mora da mu objašnjava o čemu ona misli kada on to i sam zna. Neverovatno je to koliko je imala osećaj kao da joj je ušao u glavu, a zatim i u um te time znao sve ono o čemu ona želi da priča. Razdvojili su nevoljno ruke kada je stigla večera te se posvetili jelu.

Ali ni tada nisu završili razgovor. Stefan je bio odlučan da završi ono što je započeo te dok su jeli opet su razmenjivali reči i poneke savete ili utiske.

–         ,,Uhvate me. Ali ne odmah. Nakon nekog perioda života".

Hranu koju su jeli je bila tako ukusna da nisu mogli da se odvoje od nje.

–         ,,Znači nisam jedina kojoj život nije tako savršen kao što drugi misle?".

Upitala je pomalo zagledajući se u hranu te nastavljajući istu da jede.
Na šta je mislila pod ovime?

–        ,,Kako misliš? Pa nikome život nije savršen da nema briga oko sebe".
–         ,,Ali neki tako misle samo zato što radimo na višem položaju".

Pet dugih sekundi je posmatrao njene usne kako se pomeraju sve dok nije naterao sebe da to ne uradi jer je veoma, veoma neugodno. Može zamisliti kako je njoj koja to primećuje. Popio je gutljaj vina dok je pročistio grlo te oblizao usne.

–        ,,Mogu oni misliti šta god žele i ti i ja znamo pravu istinu i koliko je teško doći do svega toga nakon toliko godina mučenja truda i rada i učenja".

Napomenuo je na samom kraju najbitniju stavku.

–        ,,Bilo mi je toliko žao da klijenta odbijem te sam morala svom svojom mukom da dobijem na tom slučaju. Sutra idem u sudnicu. Moram da završim sa time i da se posvetim drugim klijentima. A posla ima preko glave".