Kada nekoga upoznajemo na jako čudan splet okolnosti često budemo zainteresovani za prošlost te osobe. I onda se mučimo danima, ponekada i nedeljama kako bi sakupljali i saznali što više informacija koje nas zanimaju. Uprkos svemu tome javljaju nam...
P.s: pre nego što objavim nastavak i napišem ga želim da sa vama podelim ova dva edita na početku, a zatim ih imate i na samom kraju koje sam napravila u vezi ovog poglavlja.💫
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
– ,,Da li je otišla? Da li je stigla na vreme?".
Željko je začuo Davidov glas čim je ušao u njegovu dnevnu sobu te je samo bez ikakvih reči klimnuo glavom. I dalje je zadržavao suze koje je sve do malopre pustio da mu se slivaju niz obraze. I dalje se borio sa tom velikom tugom i tim gubitkom što ju je ostavio tamo samu. Potpuno samu na aeodromu da sama čeka avion. I dalje ga je srce bolelo što je uvek dozivao njen lik u sećanje i prokletih dugih sedam meseci u kojima će ona delimično biti sama.
Sedam meseci! Još uvek nije počeo ni avgust, a ona tek u februaru dolazi!
Ko će dočekati taj februar?
Ko će brojati dane do njihovog sledećeg susreta?
Ko će nestrpljivo svaku noć gledati u tamno nebo i zvezde koje su ga zaokružile kao i mesec?
I time će mislima uputiti njoj poruke koje ni po bilo koju cenu nije smeo da joj govori. Nije smeo da izda samog sebe. Nije smeo da pokazuje slabiju stranu samog sebe. Nije smeo ništa od toga. Jedino je on sam znao da je negde u dubini svog srca još uvek potajno voli. Voli je. Voli je mnogo. I ta ljubav ga nije prošla još od dugih četiri godine. Zbog toga mu je palo ovoliko teško ovaj rastanak.
– ,,Stefan? Da li se raspitivao oko nje? Želiš li brendi ili viski?".
Progutao je veliku knedlu koja mu se nalazila u grlu te je odmahnuo glavom na sva tri pitanja, a zatim je ipak odgovorio rečima kada ga je David pogledao oštro.
– ,,Nije niko primetio da celog dana skoro nije bila tu. Ne želim piće jer sam previše umoran, a i kada se vratim morao bih da pazim kako vozim. Ne bih voleo da me sačeka neka kazna ili da me policija uhvati".
Oblizao je sporo svoje usne dok je seo na fotelju nasuprot Davidu. David ga je svojim oštrim pogledom proučavao. Znao je šta nije u redu. Znao je kako se Željko sam bori sa svojom tugom. Znao je dosta toga o svima njima i o njihovim osećanjima. Samo oduvek je bio takav tip da ne zabada nos u tuđe privatne živote, osim ako se ne tiču posla.
