Nepoznati broj 📞

- 75.Deo -

Antonia: ,,Hoćeš li ići da mi kupiš jagode?".

Iskrice u njenim očima su se pojavile dok sam zagriznuo donju usnu te se u kutku usana blago nasmejao. Ne mogu da je odbijem. Ne želim da odbijem njene zahteve ili želje. Jer ona svaku želju je zaslužila da joj bude ispunjena ili da joj neko ispuni. Isprepletem naše prste dok pogledam u iste te se sitno zakikoćem dok me je ona gledala pomalo zbunjeno i nerazumno. Znam, trenutno sigurno ne razume zašto se ja smejem ili zbog čega se smejem. Ali ona sama zna koliko izgleda slatko kada tako takvim sitnim prigušenim glasom izgovara reči. Izdahnem duboko te pogledam u njene zelene oči koje su bile tamnije i u kojima sam ugledao zacrtan svoj život i samog sebe. Dah mi ponestane i skroz nestane dok se zagledam u njeno zelenilo koje sam spojio sa mojim crnilom. Koliko samo jedan pogled može da opiše i da govori dosta toga umesto običnih reči, a da ljudi ne budu nikako svesni toga.

Ja: ,,Pa pošto sam baš toliko hipnotisan tobom, sigurna budi da te neću odbiti.. samo..".

Podigne jednu obrvu na gore dok sačeka moj odgovor te kada shvati da jedan dugi minut ništa ne nastavim, odluči ona da razbije tišinu koja je trajala tako kratko, a opet tako dugo.

Antonia: ,,Samo?".

I znatiželjna Antonia upravo ovako izgleda!

Ja: ,,Moraću pitati doktora da li smeš da jedeš nešto slatko poput jagoda".

Začkiljim očima dok me ona hladno odmeri na licu. Trnci prolaze kroz moje telo dok ona pokušava da ustane i da se namesti te joj priteknem u pomoć i namestim joj jastuk na gore.

Ja: ,,Da li je dobro ovako?".
Antonia: ,,Ne".
Ja: ,,Šta ne?"

Skupim obrve dok se ona namršti te se naduri.

Antonia: ,,Ne smeš da pitaš doktora".
Ja: ,,Zašto?".
Antonia: ,,Zato što će mi zabraniti. A ja stvarno želim da jedem jagode jer mi je iskreno dosta ovog jela iz bolnice. Sve je tako neukusno i beživotnog ukusa".

Ispriča mi svoju muku dok je sažaljivo pogledam, ali ubrzo se nasmešim te se moj pogled razveseli.

Ja: ,,Da li ti to želiš mene da nateraš da sakrijem ono što ti budem kupio i da ne kažem doktoru za to?".

Klimne ramenima odgovarajući na moje pitanje potvrdnim odgovorom dok nam stegne prste.

Antonia: ,,Molim te, Stefane".

Nisam mogao da odolim tom pogledu. Nisam mogao da odolim njoj samoj.

Ja: ,,Pa ako je to tvoja želja, onda je očigledno moja zapovest".

Cikne radosno te ispruži ruke, a onda je zagrlim dok me njen zagrljaj smiri.

Potrebna vam je samo jedna osoba, jedan osmeh, jedan pogled, jedan poljubac, jedne ruke i jedan zagrljaj koji će vas vratiti u život i koji će vas naterati da radite čak i neke lude stvari samo zato što volite tu osobu svim svojim srcem.

- Antonia Jelić -

Imajući Stefana kao osobu koju volite i kao osobu koja je uvek tu, možete računati i na to da će uvek i svaki put ispuniti vašu želju. Srce mi je radosno skakutalo kada je sutradan došao i doneo mi jagode sakrivajući ih kako ih ne bi video doktor koji je motrio na mene svake sekunde kada god mu se ukazala prilika.

Ja: ,,Baš si duša od čoveka".

Obratila sam mu se tihim rečima dok je sakrivao ostatak jagoda iza sakoa te se okrenuo ka meni i izvadio plastičnu kutiju u kojoj se nalazilo moje omiljeno slatko. Radostan osmeh je skliznuo sa mojih usana kada je otvorio kutiju i izvadio po jednu jagodu hraneći me kao da sam beba.