Nepoznati broj 📞

- 103.Deo -

* 2.Meseca - kasnije *
- Pisac *P.O.V* -

Antoniini koraci su odjekivali policijskom stanicom dok je hodala ponosno u jesenjoj toploj haljinici dok je njen stomak iz dana u dan, iz nedelje u nedelju lagano i polako počeo da raste. Njeno srce se radovalo kao i Stefanovo, srce njenog voljenog verenika koji joj je napravio bebu, kada god bi pogledali ka njenom stomaku i osećali taj ponos koji su oduvek imali kada god bi dodirnuli njen stomak ili pak zamišljali njenu malenu bebu.

- ,,Antonia, srce malo, idi liftom nemoj stepenicama".

Začula je Stivenov glas dok je samo prevrnula očima i nastavila da hoda stepenicama kroz kojima je htela. Nije obraćala toliko pažnje na ljude oko sebe koji su joj stalno govorili da mora paziti na sebe i na njenu bebu koju nosi u stomaku.

Ona je sama znala šta joj je doktor rekao i nije imala za šta da se brine.
Što više šeta to će joj biti lakši porođaj i toga se dobro držala.
Svakog dana bi prošetala po sat vremena, a ponekada se desilo i po dva sata da ostane da se šeta jer bi kupovala nešto sebi za jelo.
Kada je stigla do Stefanove kancelarije zakucala je par puta te joj je iznenada Teo otvorio, a onda je pogledao raširenih očiju.

- ,,Šta ćeš ti ovde jadna i ne bila?".

Rekao je to dok je prislonio jednu ruku na svom obrazu te je ona samo coknula jezikom.

- ,,Hoćeš li me pustiti unutra ili ćeš me ostaviti ovde da stojim i čekam?".

Pomalo nervozno ga je upitala dok se Teo odmaknuo i dopustio joj da uđe unutra.

- ,,Gde je Stefan?".

Upitala je kada se približila radnom stolu i pogledala papire za koje ju je zvao da treba da ih pročita i pregledava.

- ,,Tvoj verenik je otišao da kupi sebi nešto da jede".

Zatreptala je od iznenađenja te se okrenula ka njemu.

- ,,Otišao je da kupi nešto?".

Teu se nimalo nije dopalo ovakvo kratko jednolično pitanje.

- ,,Nažalost, nije znao da ćeš ti doći te da ćeš ovako iznenada banuti".

Razmahnuo je rukom u vazduhu ka njoj dok ga je ona ubistveno posmatrala.

- ,,Stvarno?".

- ,,Pa da".

- ,,Onda da odem ja nazad kod kuće".

Teo je ispružio ruke zaustavljajući je da ne ode nikuda jer je samo želeo da se šali sa Antoniom koja izgleda da više nije znala za šalu dok je u drugom stanju.

- ,,Ne, ne, ne, nemoj da ideš. Sad će on doći, sedi i odmori se".

Taman što je krenula da sedne začula je opet Teov mrzovoljan glas.

- ,,Kada sam to rekao nisam stvarno mislio".

Od šoka je razgoračila oči te ih ubrzo i stisnula tako da je izgledala kao da žmuri.

- ,,Kakav si ti manipulator".

Rekla je to Antonia dok nije ni bila svesna da je izgovorila na glas. Zaćutala je istog trena kada je ugledala Tea ispred. I stvarno joj nije ovo trebalo da to govori. Sada će opet početi da se svađa sa njom.

- ,,Molim?" .

Skoro pa je dreknuo na nju sve dok ga nije ona lupnula po nosu. Začula je jauk, ali je bilo prekasno da mu kaže da nasloni ruke na ušima kako ne bi čuo njene reči.

- ,,To što si čuo".

Mrzovoljno mu se obratila te je zaobišla Stefanov sto i sela na pokretnu stolicu. Kada su se vrata otvorila ugledala je Stefana kako u rukama drži dve kese pune nekakvog jela. Stomak joj je odjednom zakrčao te se kratko osmehnula kada ju je ugledao i približio joj se, a zatim ostavio sitan poljubac na njenim usnama.
Uzvratila mu je poljubac sačekavši da vidi šta je to kupio te kada je ispružio kese ispred nje blago je uskliknula i potapšala rukama kao maleno dete.