Nepoznati broj 📞

- 88.Deo -

- ,,Izvini, ali gde sada mi to uopšte idemo?".

Teovo pitanje je postojalo jasnije i glasnije dok je Stefan samo grizao donju usnu i ćutao.
Kako god sada je morao da ga trpi barem dok ne stigne do Antonie.
Kasnije će biti sve lakše i bolje.
Kasnije će poslati Tea nazad njegovoj kući.

- ,,Idemo do Antonie".

Ton njegovog glasa je bio hrapav dok je Teo podignuo obrve na gore. Zatreptao je dva puta sve dok nije shvatio celu poentu rečenice.

- ,,Molim? Šta ćemo kod nje? Pa zar ne vidiš koliko ima sati?".

Besno je Teo napao Stefana dok je prstima pokazao broj deset.

- ,,Teo, stvarno nije kasno ni za jednu stvar koju ja nameravam da uradim, zato se smiri da te ne bih šutnuo kroz prozor".

- ,,Ma hajde samo probaj ti ćeš prvi poljubiti staklo ispred sebe".

Rugao mu se.
Stefan je stegnuo volan te kada je ugledao poznati put samo je skrenuo sa autom.

- ,,Samo uradi onako kako ti ja kažem i govorim i biće stvarno sve u redu".

Koliko god se trudio da zvuči ubedljivije toliko mu je Teo zakomplikovao posao.

- ,,Ma nemoj, ako mi kažeš da plešem na sred prodavnice to bih morao onda i da uradim".

Zajedljivo mu se obratio dok je rukom prošao po licu i nervozno izdahnuo. Šta god da je Stefan smislio u kasnim noćnim satima Teu se to gotovo nikako nije dopadalo.
Koji još ludak ide u deset sati uveče da vidi devojku?

- ,,Pa čekaj.. vi pričate i dalje zar ne?".

Stefan se setio jučerašnje nezgode dok je odmahnuo glavom.

- ,,Pustio sam je.. nisam želeo da je gnjavim bespotrebnim pitanjima, siguran sam da ima da se iznenadi kada nas vidi".

Iz Teovih usana čulo se samo jedno: ,,Hm".
Mrzovoljan je bio i to je Stefanu dodatno otežalo posao.
Samo se pitao kako će sve to da izvede, ako je Teo ovako nesrećan.

- ,,Dobro druže smiri se, imaćeš nagradu".

Stari trik mu uvek upali.
Zastao je pored drvene ograde i ugasio auto dok je izašao iz istog.
Teo je odmah potrčao za njim i Stefan je znao da se Teo Ranković tako lako prodaje kada su u pitanju nagrade.

- ,,Nagrada? Kakva nagrada?".

Bio je radoznao.
To je značilo samo jedno.
Ima da uradi ono što mu Stefan zapovedi.

- ,,Eh pa sad, ako ti je kažem nećeš uraditi ono što ja želim".

Pokazao je pogledom da krene za njim te je tako i uradio. Zastali su ispred drvene obojene ograde te se naslonio na istu. Pored te ograde nalazile su se par ruža koje su već bile uvenule.

Zima uskoro dolazi.
A tek je sredina jeseni.

- ,,Uradiću sve, samo ako je nagrada toga vredna".

Sačekao je jedan minut da prođe te kroz osmeh i ozbiljnost u glasu obratio se Teu.

- ,,Preskoči ogradu".

Rekao mu je zapovedno Stefan dok ga je Teo sa njegovim plavkastim očima boje neba pogledao sasvim šokirano. Jedina mana mu je bila ta što nikada nije voleo da sluša naređenja, a isto tako i da preskače drvene ograde na kojima može da se ubode u trnove ruža. Pogledao je u crvene ruže i odmahnuo glavom.

- ,,Ne pada mi na pamet".

Izgovorio je prve rečenice kojih se podsetio i zagriznuo donju usnu ujedno je i povlačeći zubima. Stefan je šokirano pogledao u njega te podignuo prst i prislonio njegovim grudima.

- ,,Preskači".

Ponovio je prvu reč dok je stegao zube i škriputao njima. Teo je opet odmahnuo glavom.

- ,,Onda žao mi je.. nećeš ići na Maldive".

Slegnuo je ramenima dok se okrenuo i šutnuo maleni kamenčić ispred sebe koji se nalazio na travi.

- ,,Molim? Na Maldive?".

Mogao je da zamišlja Tea kako govori dok je Stefan klimnuo kratko glavom i okrenuo se ka njemu. U njegovim očima se pojavila sumnjivost dok je prstima počeškao bradu.

- ,,Kako ja mogu da znam da me ne lažeš? Možda me i ne lažeš? A možda me i lažeš? Nemam detektor laži kod sebe da te proverim sa njim".

Začkiljio je očima dok se Stefan trudio da mu ne opali šamar od kojeg će se prevrnuti na podu.

- ,,Ti gubiš. Ne gubim ja, hvala Bogu".

Rukama je razmahnuo po vazduhu dok se Teo približio ogradi te naslonio ruke, a zatim u jednom potezu preskočio. Okrenuo se ka Stefanu te mu pokazao da mu priđe na što je on to uradio. Uhvatio ga je za kragnu košulje te ga približio ka sebi dok je Stefan ostajao smiren. Potpuno smiren.

- ,,Kunem ti se svojom pokojnom baba Jelkom da ću te ubiti, ako me budeš lagao".

- ,,Zašto bih te lagao? Nema potrebe za time. Pa najbolji smo prijatelji".

Pustio ga je te mu je Stefan u rukama stavio pismo na kojem je pisalo broj nepoznatog broja telefona te se slatko nasmešio svim mukama koje je prebrodio.

- ,,Hajde idi. Samo nemoj da se ispališ ili da ne uspeš, onda ništa od Maldiva".

Mahnuo mu je rukom dok je Teo napravio kiselu facu. Kada se dovoljno udaljio kroz Stefanovu glavu je prostrujalo mnogo misli.
A onda se setio jedne bitne informacije.
Prokletstvo.
Teova pokojna baba se uopšte nije zvala Jelka. Samo se osmehnuo zloćesto njegovoj obmani. Obrisao je znoj sa čela.

Izgleda da ga neće ubiti.
Ispratio ga je pogledom te sve što mu je ostalo je bilo da čeka.
Da čeka Antoniu da izađe iz kuće.
Da sačeka svoju sreću i zagrli je svojim rukama dok je bude ljubio na mesečini.

Samo se nadao da se do tada neće smrznuti ili još gore od toga.. da se neće uspavati.