Nepoznati broj 📞

- 50.Deo -

Upitala je skoro u prazno gledajući u šefa te u Željka koji je nakrivio glavu da je bolje vidi.

–        ,,Rezervisaću ti kartu za Njujork".

Krenula je da se pobuni. Krenula je da izgovori kako ne može da izostane sa posla. Kako da ne može da ostavi sve iza sebe, posebno ne Stefana koji ju je povredio.

–        ,,Naprotiv, sutra ti je zadnji dan na poslu. Prekosutra ćeš imati let u dvanaest jer su tada slobodni termini. Ićićeš privatnim avionom bez pratnje. I molim te, ne govori nikome da ćeš ići".

Izgubljeno je klimnula glavom kada ju je Željko blago potresao i pridobio njen pogled.

–        ,,Stefan ovo ne sme da zna".

Stefan..

Kada bi samo mogli da znaju šta se desilo između njih tog dana.

–        ,,On i ja više ne pričamo".

Pogledala je u svoje prste te je osetila šokirane poglede na sebi.

–        ,,Kako? Zašto? Zbog koga?".

Neverica u Željkovom glasu se čula dok je ona obuzdavala suze. Neće plakati zbog jednog običnog momka koji nije nikada umeo da voli. Neće praviti budalu od sebe.

–        ,,Pa.. ima dosta toga da se tu priča. I ne želim da pričam o tome jer kad god se uznemirim imam problema".

Nakrivio je još više glavu te ju je uhvatio za bradu kako bi im spojio poglede. Podigla je desnu ruku i pokazala mu na zavoj dok je on zajecao bolno i uhvatio ju je za ruku dok ju je pažljivo gledao.

–        ,,Kako se ovo dogodilo?".

Ispitivao ju je polako na što je ona jedva pronašla reči kojima bi odgovorila na postavljeno pitanje.

–        ,,Napad panike. Pod terapijom sam, ne smem da se stresiram, moram da mirujem i ne smem više da idem na zadatke dok se skroz ne oporavim".

Željko je pomahnitalo okrenuo glavu ka šefu koji je gledao šokirano u nju bez ijedne naznake emocija.

–        ,,To će potrajati zar ne?".

David je nesigurno upitao želevši da se to nije dogodilo. Da se to ne događa njoj.

–        ,,Ne znam ni ja sama tačno koliko dugo. Ali to mi se po prvi put desilo, a nadam se i poslednji".
–        ,,Posao agenata baš i nije za tebe, dušice".

Željko ju je pomilovao po obrazu dok je ona ostala u mestu pored njega.

–        ,,Ne govori tako".

David se ubacio odbranivši je.

–        ,,Ne bih želela da ovako bitna informacija stigne do Stefana".

Sažaljivo ju je pogledao Željko te ju je obgrlio rukama i zagrlio je. Uzvratila mu je zagrljaj u kojem se osećala sigurno te ga je začula kako prigušeno govori neke reči.

–        ,,Ona ne sme sama da ide".

David koji je sedeo na trosedu samo je nemo posmatrao prizor između dva agenata. I zapitao se zašto oni nisu uspeli zajedno da budu? Već dugi niz godina Željko je bio zaljubljen u Antoniu, ali od kada je ona sa Stefanom bila slobodnija i prisnija, Željku je bilo drago što ju je gleda tako srećnu.

Bila je srećna sve dok se nije dogodilo ono što se dogodilo i što ju je uznemirilo.

–        ,,Znam. Nemam koga da pošaljem, ne smem nikoga da pošaljem od vas jer se plašim da vas ne prate".

Možda je trajao čitav sekund sve dok Željko nije ispustio Antoniu iz zagrljaja te se namrštio.

–        ,,Možda nije dobra ideja, ali možete da pošaljete Stefana sa njom".
–        ,,Ne dolazi u obzir!".

Skoro da je viknula na njega dok se on štrecnuo od tolikog visokog tona. Tada je znao da joj se ta njegova ideja uopšte ne dopada.

–        ,,Loša ti je ideja. Ona mora da ide sama tamo, bez ikoga. Uostalom imaće tamo apartman u stanu iznajmljen na par meseci".
–        ,,Par meseci?".

Željko i Antonia su upitali u isti glas dok je David potvrdno klimnuo glavom. Atmosfera u sobi nije izgledala baš toliko najbolja, ali tišina kao da je bila smrtna po opasnosti te su morali svake sekunde da govore kako bi je umirili i kako bi ona nestala.

–        ,,Ne znam koliko dugo će sve to trajati. Pa je zato bolje par meseci nego par nedelja. Nikad se ne zna kada će se neprijatelj pojaviti pred vratima i reći da želi ucenjivati Antoniu".

Slegnuo je ramenima David dok je ispijao i zadnju kap soka iz čaše. Antonia čim je videla da nema soka, prišla je i sipala mu je ponovo dok je nevoljno sela na fotelju.

–        ,,Ne sviđa mi se ta ideja. Hajde što ću biti udaljena toliko kilometara od Novog Sada do Njujorka već što ću prepustiti dosta posla".
–        ,,Antonia, to je jedini način da budeš bezbedna".

Prekorno ju je pogledao i tim pogledom joj je dao do znanja da nigde neće ići.

–        ,,A kako ćemo sa Stefanom? Jer ako ćemo čuti da je on saznao da je ona otišla..".

Prekinula je Željka u pola rečenice trudivši se da umiri disanje na spomen Stefanovog imena.

–        ,,Niko mu ništa neće reći. Možete samo da mu kažete da sam otišla daleko i da se neću vratiti dugih par meseci ili godina".

Ta pomisao ju je tako izjedala unutar nje da ju je zamalo ubila sve dok nije shvatila da je tako najbolje za oboje. Rastaće se kao stranci, tako je on odlučio umesto nje. I zažaliće što ju je pustio tek tako lako.

Tražiće je u drugima, ali je neće naći.
–        ,,Sviđa mi se to "godina", ali nekako deluje predugo za njega da te toliko čeka".

Podvukao je toliko tu reč koju je posebno naglasio da se David zapitao odakle toliko bruge da Željko brine o Antonii.

–        ,,Uostalom, pošto ne bi imalo smisla da kažemo da nećeš biti tu mesecima zbog privatnih obaveza, možemo reći da ćeš biti na par godina na jednom teškom slučaju i da ćeš morati da pratiš neke lažne agente".

Davidu se dopala ta ideja, a da li se dopala i Antonii?

–        ,,Antonia? Šta kažeš na to?".

Jedan čas se dvoumila. Grizla je donju usnu i neprestano gledala u pod. Kada se konačno odlučila, podigla je glavu i susrela se sa Željkovim tamnim očima.

–        ,,Sviđa mi se ta ideja".

Mangupski se nasmejao te je znao da mu je ideja bila i više nego dobra.

–        ,,Onda da nazdravimo budućem lažnom planu dok budemo štitili tvoj život?".

Potvrdili su na Željkovo pitanje dok su svo troje podigli čaše sa sokom i kucnuli zdravicu ujedno izgovorivši: ,,Neka sve bude u najboljem redu".

–        ,,Bože, imam osećaj kao da smo pripremali neki pakleni plan za sebe, a ne da ću ići uskoro mnogo daleko od svog rodnog grada".
–        ,,E pa dušice, od nečega mora prvo da se počinje. A i da ne zaboravim da jedva čekam da vidim Stefanovu reakciju".

Antonia se tiho zasmejala te nakon popijenog soka se pozdravila sa njima i ispratila ih je iz stana. Za Stefana je znala samo jedno.
Poludeće kada shvati da je otišla, a nije mu se javila.