Nepoznati broj 📞

- 59.Deo -

Nakon što je dobrih sat vremena razgovarala sa radnicima koji su bili u avionu i nakon što su joj zahvalili što im je spasila život, jedva je dočekala da legne na krevet i zaspi dubokim snom. Noge su je polako izdale dok je hodala sve do hotela sa koferom koji je vukla za sobom. Posle dugih pola sata, a imala je osećaj kao da hoda već deset sati, prijavila se na recepciji dok je atmosfera u hotelu bila sasvim drugačija. Miris ruže se širio hodnicima dok je uzela ključ od sobe u kojoj će biti narednih nekoliko meseci. Sreća je ta što će imati mirno i divno leto i što je kraj maja bio blizu. Još četiri dana i napokon će doći leto i topliji dani.

Ušla je u lift razgledavajući oko sebe i zagledajući se u jednog momka koji je netremice zurio u nju. Potpuno neočekivano krenuo je ka njoj te je ona stisla dugme u pravi čas kako bi zatvorila vrata lifta. Jeza joj je prošla kroz telo dok je on zaustavio vrata, otvorio ih rukama, zaustavio lift i ušao u lift. Nečujan izdah iz njegovih usana se čuo te je on pritisnuo zadnje dugme.

Momak se naslonio na ogledalo iza njega te je krenuo da je odmerava. Nije mogao da ima više od dvadeset i šest godina. Iznenada na njegovom licu se pojavio široki osmeh. Od uha do uha se smejao i pokazao svoje bele zube. Antonia je začula kako joj srce kuca svuda oko sebe i u ušima osetila pritisak. Oh, samo da ne bude još jedan napad panike.

–        ,,Tajni agent CIA".

Izgovorio je to sasvim tiho dok se ona šokirala. Taj glas.. O Bože, taj glas nije čula toliko dugo vremena. Otvorila je usta te uskliknula od oduševljenja kada joj je momak prišao, skinuo šešir sa glave i pokazao svoju svetlu nijansu smeđe kose. Njegove zelene oči su fiksirale njene te je obgrlio rukama oko struka i povukao ju je u zagrljaj.

–        ,,Ne verujem da si to ti, ali kako je moguće?".

Odvojila se od njega te ga počela razgledavati dok je on nemilo slegnuo ramenima.

–        ,,Ne radim više za CIA kao što i sama znaš već par godina, počeo sam da radim za Rusiju i za njihovu vladu te sam sada KGB agent".

Kada se povratila od šoka samo je uzela njegovu cedulju koja mu je visila u džepu.

–        ,,KGB agent? Misliš na to da ideš razgledavaš ljude oko sebe, pa kada pronađeš pravu metu samo..".

Nije znala kako da završi te je to dopustila njemu.

–        ,,Onda mila samo idem i obaveštama Rusku vladu gde im se krije njihova meta. Uostalom i posmatram je dok ne sakupim dovoljno informacija".

Osmehnula se nežno dok je on krenuo da je poljubi u obraz. Trgnula se te se udaljila. Upitno ju je posmatrao te je ona slegla ramenima.

–        ,,Pa šta sad bi? Odakle tebi to? Imaš momka? Zaboravila si me i brzo si me zamenila?".

Ljutito ga je udarila u rame te se on sitno osmehnuo.

–        ,,Ne, Aksentije. Ne mogu da to dopustim sebi".
–        ,,Zašto?".

Odahnula je te je izgovorila reči za koje je bila sigurna da ih nikada neće reći.

–        ,,Zato što ja volim nekoga drugoga".

Aksentije je nemilo klimnuo glavom i udaljio se od nje kako bi nju prvo pustio da izađe iz lifta.

–        ,,Gde ti je kofer?".

Upitao ju je sa interesantnim naglaskom kojeg je ona odmah primetila, ali nije pridavala tome mnogo značaja. Aksentije je vešto sakrivao svoju drugu stranu, onu stranu gde je samo on i gde je samo njegov privatni život. Te je morao na svakom zadatku da sakrije svoj akcenat i naglasak.

–        ,,Kofer mi je u sobi. Mislim odneli su ga kada sam se prijavila na recepciji. A ti? U kojoj sobi si premešten?".
–        ,,Nisam u sobi. Tu sam došao samo na zadatku'.

Na zadatku? Po ovom danu? Ukoliko je tajni agent zar ne treba da krene na zadatku čim se spusti noć? I tada je Antonia primetila kako joj Aksentije deluje sumnjivo.

–        ,,Šta je? Što me tako gledaš?".

Gurnuo ju je ramenom o rame na što je ona bila prisiljena da se zakikoće. Ispratio ju je do vrata te je uhvatio za lakat taman kada je htela da otključa vrata.

–        ,,Čuvaj se, ne želim da ti išta bude".

Izdahnula je vrlo svesna da svaka muška osoba oko nje ima isto mišljenje za nju.

–        ,,Nisam ja toliko nesposobna da se ne čuvam. Ipak je ovo Njujork, zar ne?".

U kutku usana se blago osmehnula dok je on razmahnuo glavom.

–        ,,Ne, ne razumeš me".

Prekinula ga je u sred rečenice raspravljajući se sa njim.

–        ,,Veoma sjajno te razumem".

Počešao je potiljak svojom drugom rukom te pogledao duž hodnika.

–        ,,Antonia, svugde ih ima. Došao sam samo da te upozorim. Oni su svugde, rašireni su kao mravi i samo čekaju trenutak kada bi mogli da te napadnu".

Trepnula je par puta oteravši suze te se nagnula unapred ka njemu kako bi mu proučila lice.

–        ,,Odakle ti to znaš? Kako si ti uopšte u to upućen? Odavno CIA ne radi sa KGB agentima".

Njen glas je postao sve viši i viši sve dok nije shvatila jednu stvar. Krv joj se zaledila u venama dok joj je puls ubrzano kucao.

–        ,,Ti! Ti! Reci mi da sam pogrešno razumela, sami mi reci da sam sve pogrešno razumela".

Počela je razmahivati glavom dok ju je on začuđeno gledao.

–        ,,Ne znam o čemu misliš".
–        ,,Umešan si sa njima, zar ne? Umešan si sa dvema agencijama".

Razmahnula je rukom u vazduhu sve dok nije primetio da mu je pokazala dva prsta ispred očiju.

–        ,,Bože mili, ne Antonia. Nisam umešan niti to nameravam, samo sam obavešten od starijih kolega da te upozovaram. Delimično sam tu samo par dana, a posle kada odem bi mogao da izbije skandal".
–        ,,Kakav skandal?".

Upitala ga je svesna toga da ga ništa ne razume.

–        ,,Skandal o tvojoj otmici, još uvek se ne zna kada će se desiti".
–        ,,Pa ti nemoj da ideš".
–        ,,Ne bih ja išao nigde nikada bez tebe, ali moram jer me tajna služba čeka. Još uvek ne znamo sa kime imamo posla i koliko ih ima".

Zadrhtala joj je ruka te je on odmah osetio kako njeno telo postaje mlitavo, a pogled prazan i pun bola.

–        ,,Da li ćeš moći da me obaveštavaš o čemu je reč?".

Upitala ga je sa glasom punim poverenja. Poverenje koje su stekli godinama je idalje ostalo. I to se ne bi promenilo nikada.

–        ,,Znaš da hoću".