Nepoznati broj 📞

- 94.Deo -

Izašla je iz sobe, zaključala nekako vrata za sobom i potrčala ka liftu. Pritisnula je broj sprata dok je čekala da se lift otvori. Cupkala je nogom u mestu kada je ušla u lift i pritisnula podzemlje. Vožnja liftom je trajala svega trideset sekundi. Tada je pomislila kako nekada neke sekunde traju kao godine. Izdahnula je veoma teško dok je jedva zadržavala vazduh u svojim plućima te su je zaslepile neke uniforme.
Pomislila je kako su ovi mesečarili jer su stajali u redu i imali svaki policajac po jednu crvenu ili belu ružu. Možda su samo pogrešili hotel ili mesto.
Potrčala je ka izlazu te se približila njegovom autu ne obraćajući pažnju na okolinu oko sebe. Drhtavo je rukom otvarala vrata auta sve dok nije začula zvižduk nedaleko od nje.
Podigla je glavu i ugledala Tea kako joj se smeši i kako je sređen u večernjem odelu za neke posebne prilike.
Spojila je obrve začuđeno dok se trudila da ostane pribrana.
Odvojila se od auta dok mu se obratila veoma oštro.

- ,,E crkao da Bog da! Rekla sam ti da se ne zajebavaš sa mnom! Kada bude Stefan čuo za ovo..".

U panici je govorila dok mu se besno približavala te odjednom zastala. Stavila je dlanove na lice dok je počela da zamuckuje. Vid joj se maglio.

- ,,Stefane!".

Potrčala mu je u zagrljaj dok ju je zavrteo par puta. Nakon što ju je spustio na zemlju kleknuo je ispred nje dok je pogledala natpis iza njega. Sa suzama u očima se glasno smejala dok joj se Stefan osmehnuo najlepšim osmehom na svetu.
Definitivno ima najboljeg čoveka pored sebe!

- ,,Ljubavi moja, znam da je sve ovo iznenadno i brzo, ali shvatio sam koliko sam te zavoleo i pored toga što si tajni agent, detektiv i advokatica za razvode".

U pozadini se čuo Teov glas, a ubrzo i grohotan smeh.

- ,,Tri u jedan".

- ,,Da li bi učinila tu čast da se udaš za mene i da me od trenutka kada odgovoriš učiniš najsrećnijim čovekom na svetu?".

Bio je nesiguran dok je to govorio. Ugledala mu je nesigurnost u očima.
Pogledala je ponovo natpis iza sebe te se kroz suze nasmejala. Najlepša veridba ikada!

- ,,Da, da, da. Ja želim, ja hoću, ja zaista pristajem da se udajem za tebe!".

Kada joj je stavio prsten na domalom prstu i kada ju je povukao u zagrljaj, napokon je spustio svoje usne na njene. I tada je znala samo jedno..

Više ih ništa nikada neće razdvojiti.

- ,,E ovome se nisam nadao".

Glasno je uzviknuo Petar dok se kroz gomilu jedva povukao kako bi čestitao Stefanu i Antonii veridbu.

- ,,Uskoro novoopečeni mladenci".

Izgovorio je David dok se osmah iza njega pronašao i Željko.

- ,,Nadam se da ću ja ipak biti taj famozni, ludi, šašavi i pijani kum!".

Antonia se okrenula ka njima dok joj je osmeh vrveo na licu. Nije mogla, a da ne dopusti suzama da pokvase njene bele obraze. Ciknula je radosno te im prišla i svakog podjedinačno zagrlila. Svaki njen zagrljaj koji je od njih trojice osetio bio je tako nežan, a ujedno i jak. Pokazala im je svoju ljubav kroz tih tri zagrljaja dok je ujedno i brisala suze palčevima.

- ,,Nisam se uopšte nadala da ćete doći".

Obratila im se kroz smeh i suze dok je jedva obuzdavala nagon za vrištanjem od sreće. Podigla je svoju ruku i pokazala kažiprst gde je sjajio zlatni prsten.

- ,,Upravo verena!".

Uzviknula je dok je opet osetila par ruku oko sebe. Grupni zagrljaj za sve je bio jedini opis koji bi opisao koliko su svi bili jednako srećni zbog Antoniine sreće i ljubavi.

- ,,Ah, Bože, koliko ste srećni toliko ste i dosadni kada se samo grlite".

Rekao je to Teo dok se pravio kao da briše znoj sa čela i obraza. A zapravo je i on sam pustio po koju suzu dok ga niko nije gledao. I to krišom kako ga ne bi kasnije zezali zato što se po prvi put rasplakao.

- ,,Pa jel ćemo ići već jednom da slavimo?".

Upitao je Stefan dok je u rukama držao dve kristalne čaše i flašu vina. Svako je podjedinačno klimnuo glavom dok je sreća svuda oko njih bila.
I zaista je tako malo potrebno da bi osetili sreću i ugledali je oko sebe. Potrebno je samo da pogledom preletimo oko sebe i da je potražimo. A sreća se uvek krije negde iza nas ili ispred nas. Ponekada se dogodi i da bude pored nas, a da toga nismo ni svesni.

Sreća je izbor, a ne stanje.

I sve zavisi do ljudi šta će oni prvi izabrati.
Stefan je izabrao sreću jer je znao da je njegova sreća, njegova jedina ljubav, Antonia.
I da se ona nije pojavila baš onda kada je trebala nikada ne bi saznao da takva vrsta ljubavi postoji.
Nikada ne bi saznao da takav blaženstveni osećaj postoji.
I bio je zahvalan dragom Bogu što mu je pružio šansu i priliku da ponovo oseti taj osećaj.
I da ponovo oseti emocije koje je skoro nedavno ugasio.
Ona mu je sama vratila emocije.
Vratila mu je ljubav koju je dugo priželjkivao i stalno uzastopno odgurivao od sebe.

Vratila mu je veru.
Vratila mu je nadu.
Vratila mu je ono "bolje" u sutra.