Nepoznati broj 📞

- 38.Deo -

Začula je jauk te ugledala njega kako se uspaničeno okreće ka njoj.

–        ,,Da li ti to mene pokušavaš uporno da muvaš?".
–        ,,Ko? Ja? Ne. Svašta ti pada na pamet".

Razmahnula je rukom u vazduhu te se nakašljala.

–         ,,Zar ne misliš da ću ti pobeći?".

Mogla je već da zna unapred da će je prekinuti i staviti joj flaster na usta kako ne bi pričala. Ali kakve su okolnosti imala je priliku da svojim rukama skine taj flaster jer joj nije zavezao ruke.

–        ,,Ne, ne mislim ništa".
–         ,,Zašto? Ako si profesionalni ubica trebao bi da znaš?".

Počešala se po nadlaktici dok ga je odmeravala. Kako je skovala plan u svojoj glavi trebao bi da uspe. Neprimetno je uzela kaiš dole sa njene leve strane koji je bacila još sinoć i uvukla ga u svoje čizme. Bila je tiha. Dovoljno tiha kako bi skupila vremena.

–         ,,Prekini da pričaš! Ometaš me, da li razumeš? Biću prinuđen da ti vežem i ruke i noge, a onda da ti zavežem usta nekom starom krpom za sudove".
–         ,,Ne volim krpe. Nisam miš, niti pacov da jedem krpe".
–         ,,Nisam rekao da ih jedeš, nego da ti je zavežem oko usta".
–         ,,Svejedno. Imaju odvratan miris odmah posle prvog korišćenja".

Bio je na ivici da poludi. Anonimni čovek se spustio sa stola, uzeo kesu i otvorio je.

–         ,,A sada da probaš malo ove izvrsne stvari".

Čim joj je prišao uhvatila ga je za nogu i oborila na leđa. Uzela je kaiš i zavezala mu ruke dok se on neprestano migoljio.

–         ,,Prokleta bila! Znao sam da sam trebao da te odmah zavežem".

Namestila je svoj rep i ukucala Davidov broj. Pošto se nije javio morala je da pozove Tea.

–         ,,Ućuti! Razneću ti glavu čim kažeš dva".

Prošištala je kada se Teo usnulo javio na telefon.

–        ,,Jadna ne bila, zašto me zoveš ovako kasno? Mislio sam da je moja ljubavnica koju nisam video već tri godine".

Mogla je da ga zamisli kako trlja oči sasvim pospan.

–        ,,Prestani da filozofiraš već prošetaj do mog stana. Poslaću ti preko poruke broj i ulicu. Hitno je".
–         ,,Zašto nisi pozvala Stefana? Zar vas dvoje niste zajedno?".

Srce joj je poskočilo na njegovo ime od brzog ritma te ga jedva nekako umirila.

–         ,,Objasniću ti sve kasnije. Obuci se i kreni".
–         ,,Ali taman što sam slatko zaspao".

Brecnula se na njega očajnički da treba ovog nepoznatog da ukloni.

–         ,,Odmah!".

Bacila je telefon sa strane dok je tražila neki kaiš kako bi vezala ruke ovom anonimnom.

–         ,,Ko te je poslao?".
–        ,,Poverljive informacije".

Zapitala je samu sebe koliko je to moglo biti poverljivo.

–         ,,Skinuću ti masku".

Napravio je šokantni izraz lica dok je ona otkinula masku i zamalo se onesvestila. Da li se neko ovde uporno zeza sa njom? Da li je ovo neka skrivena kamera?

–        ,,Pa stvarno, ne mogu da verujem".

Zamahnula je rukama i udarila se o butine. Bes na njenom licu je dovoljno bio jasan, ali razočarenje u njoj se duboko sakrivalo. Ustala je i očistila se od prašine, a onda sačekala Tea da dođe. Kada je ušao unutra pre toga mu je Antonia otvorila vrata. Krenuo je ka dnevnom boravku gde su se ovo dvoje nalazili i zamalo zanemeo od šoka.

–         ,,Stivene!".

Viknuo je dok ga je Antonia lupnula po potiljku i pokazala prstom da tiše priča jer ljudi su u zgradi već uveliko spavali. I ne bi želela da stigne do pobune kako ne znaju biti tihi.

–         ,,Reci Teo".

Blago se zakašljao dok je Teo prišao i naslonio ruke o struk.

–        ,,Šta se ovde dešava?".
–         ,,Ti reci njemu! Tek što me je Stefan otpratio, ušla sam u stan, ma šta sam ušla, nisam ni dobro kročila u stan prislonio mi je pištolj na čelo".

Teo je otvorio usta te pogledao u Antoniu, a onda u njega. Menjao je izraze lica dok se uhvatio za kosu i uneo se Stivenu u facu.

–         ,,Šta radiš ovde idiote?".

Prošištao je to kroz zube dok se Stiven migoljio kako ne bi Teo pljunuo na njega.

–         ,,Igram se cica mace sa Antoniom".

Uhvatio ga je za kožnu jaknu i dobro protresao.

–         ,,Da li si normalan? Šta misliš šta će reći Stefanović kada bude čuo da si tek tako nenajavljeno banuo u stan i došao bez ikakve najave i procedure?".
–         ,,Ništa mi neće reći, on to već zna".
–         ,,On zna!?".

Doviknuli su Teo i Antonia u isti glas dok se Antonia sabrala i sela na trosed. Kolena su joj drhtala. Kako je samo smeo da to uradi bez njenog znanja? Kako je mogao nekoga da pošalje da to uradi njoj? Njoj!? Bila je idalje u šoku dok je Teo nekako rešio da odveže Stivena.

–         ,,Ko te je poslao?".
–         ,,Šef".

Ništa joj nije bilo jasno ovoga puta. Šta su oni to sve zamutili? Ko je sve tu bio umešan?Držala se za glavu dok je gledala u pod.

–         ,,Molim te Teo reci mi da nisi sa njima".
–        ,,Nisam uopšte znao za ovo! Ne znam ni šta su imali u planu da urade".
–        ,,Sigurno nisam želeo da je silujem, ipak je to Stefanovo blago".

Antonia je osetila kako joj se crvene obrazi dok je razmahnula rukama.

–         ,,Zašto? Samo mi reci zašto je to uradio?".

Šok u glasu se i dalje prepoznao. Nije mogla da ga sakrije. To je bilo stvarno previše za nju.

–         ,,Dobili smo najavu".
–         ,,Kakvu najavu?".