Nepoznati broj 📞

- 49.Deo -

Začula je tihi smeh doktora dok ju je on blago pogledao i nežno rekao reči koje je uopšte nisu umirile.

–        ,,Dešava se to često jer pola života smo zdravi pa mislimo kako nam ne trebaju lekovi čim nas stignu godine, ali Antonia ti si veoma mlada da bi doživela takve užasne napade".

Iskrenost u njegovom glasu se čula dok je ona progutala veliku knedlu u grlu.

–        ,,Šta će se desiti ako organizam ne prihvata lekove nakon par dugih godina?".
–        ,,Ništa. Biće ti malo muka u narednih par dana, ali kada se organizam navikne onda neće biti brige i problema".

Obrisala je dlan o butinu te se javila na telefon koji joj je neprestano zvonio.

–        ,,Halo".
–        ,,Antonia stižemo za par minuta, nemoj da ti je palo na pamet da odeš negde ili da zaključavaš vrata i da nas ne primiš".

Pomalo je bila iznenađena histeričnim Željkovim glasom te ustala sa kreveta kada je doktor krenuo. Ispratila ga je i stavila Željka na pauzi dok je pričala sa doktorom i razmenila još par rečenica.

–        ,,Pazi šta radiš, niko ne voli da gubi najbolji posao, a pogotovo da šef izgubi najboljeg među najboljima".
–        ,,Paziću naravno osim ako ne budem prisiljena da radim".

Nevino se nasmešila dok ju je doktor potapšao po ramenu.

–        ,,Čućemo se oko terapije za ruku i oko menjaja krema ako dođe do komplikacija".
–        ,,Proćiće me. Mora da me prođe".
–        ,,Samo pazi kada radiš i menjaj zavoj na svakih šest sati da se ne skupi prašina i da se to ne oznoji. Takođe operi mlakom vodom povredu bez krema da staviš tokom pranja. Posle pranja možeš da staviš kreme na neki pamuk i time pričvrstiš zavoj. I pazi da bude dovoljno zategnut".

Klimnula je glavom i ispratila doktora pogledom dok se vratila na telefon i uključila ponovo razgovor. Ali kada je videla da joj je Željko prekinuo samo je razočarano pogledala u ekran.

On stvarno nekada ne shvata da je u nekim bitnim situacijama?

I sa kim on to dolazi?
Nije joj spomenuo sa kim.

Bože.. samo da ne bude Stefan.
Samo da ne bude da dolazi sa njim.

Na svo iznenađenje kada je otvorila ugledala je njenog šefa i Željka kako zabrinuto gledaju u nju. Taman što je htela da ih pozove unutra oboje su uskočili bez pozdrava, bez rukovanja, bez ikakvog pitanja da li mogu da uđu unutra. Delovala je pomalo nesigurno jer odakle to da njih dvoje dođu kod nje kasno noću sami bez Petra ili nekog od policije ili agenata i kako to da samo tako ulaze unutra u njen stan bez odobravanja. Slegnula je ramenima i pomalo se namrštila kada je ugledala Davida kako je naslonio ruke o kukove i pomalo ljuto je pogledao.

Da je imala moć čitanja misli sigurna je bila da u tom trenutku uopšte nije želela da sazna šta David misli o njoj.

–        ,,Zatvori vrata i dođi u dnevnu, moramo hitno da razgovaramo".

Naredio joj je dok joj je srce počelo lupati toliko brzo da se skoro skamenila kada je polako zatvorila i zaključala vrata. Kada se okrenula oni su već otišli u dnevnoj te je odlučila da ode do kuhinje i uzme hladan sok iz frižidera i tri čaše.

Nakon što je to uradila uputila se ka dnevnoj sobi i zakašljala se kada je ugledala Željka kako gleda u jednu od figurica na ormaru gde je bilo puno knjiga koje ona nije stigla polovinu od njih da pročita. Razlog toga je bio posao koji je radila i nije mogla da se upušta u likove koji su se nalazili u knjigama i da razmišlja šta će se desiti u svakom narednom poglavlju dok je na poslu.

Spustila je čaše na sto kao i flašu hladnog soka te otvorila flašu, a onda sipala svakom podjedinačno sok. Zatvorila je flašu i ostavila ju je na sto dok im je ponudila čaše na što su ih oni vrlo rado prihvatili.
Oblizala je usnu kada je sela na fotelju koja je bila nasuprot troseda te sačekala da neko od njih prvi progovori. Odgovora niti bilo kojih reči nije bilo te je morala da se usudi da pita šta nije bilo u redu.

–        ,,U čemu je problem?".

Kroz glavu su joj se motale razne misli dok ju je šef nekako strogo pogledao. Takav pogled je značio samo jedno.. ona njen posao ne radi kako treba.

–        ,,Problem je u tome što će te ucenjivati neprijatelji Antonia i želeće da im radiš posao koji ti oni predlažu".

Namrštila se.
Neprijatelji?
Kakvi neprijatelji?
Ona nema neprijatelje.
Barem je mislila da ih nema sve dok nije čula Željka kako počinje da se ubacuje u razgovor sa njima.

–        ,,Naizgled, nakon pričanja sa tobom preko telefona u toalet je ušao neki neznanac. Ne znam kako je izgledao jer je imao maramu preko nosa, a na glavi je valjda imao šešir te mi je zapretio da se spremiš za ucenjivanje koje će biti ubuduće i koje će ti oni namestiti".
–        ,,Kakvo ucenjivanje?".
–        ,,Moraćeš raditi posao koji ti oni predlažu".

Nakon dobrih par sekundi dok je sakupljala te informacije počela ju je boleti glava.

–        ,,A ako odbijem?".

Željko se šeretski osmehnuo, ali je znala da u tom osmehu se sakriva neka druga emocija. Tuga? Bol? Nešto od toga je sigurno bilo.

–        ,,Prvo će razglasiti svima po svetu da si tajni agent, a onda će te ubiti".

Osmeh je izbledeo sa njegovog lica dok ga je ona gledala ozbiljno.

–        ,,Možda se samo neko šalio sa tobom?".

Cinično ga je upitala gledajući ga kako odmahuje glavom u negativnom smislu.

–        ,,Bila je pretnja Antonia. Taj stranac mu je prislonio nož na grlo, umalo ga nije ubio".

Stavila je ruku na usne te ostavila čašu na stolu dok mu se približila i gledala mu vrat koji je imao malu posekotinu na vratu. Pregledala mu je lice i shvatila je da to nije bilo jedino. Udario ga je tačno po licu da mu je kapljala krv iz nosa koju je on obrisao sigurno rukavom i koja je ostavila tragove na njegovom nežnom licu.

–        ,,Kako se to desilo?".
–        ,,Odmah nakon što je poželeo da ode".
–        ,,Jesi li dobro? Nisi više nigde povređen?".

Začula je smeh iz njegovog grla dok je spustio njegove ruke na njena ramena.

–        ,,Živ sam, to je bitno. Ali moraćeš da budeš odsutna na neko vreme dok se ne smire stvari i dok ne uhvatimo tvoje neprijatelje".
–        ,,Ali ko bi to bio?".