Nepoznati broj 📞

- 31.Deo -

Razmahnuo je rukama i ujedno slegnuo ramenima dok je ona coknula jezikom dovoljno iznervirana da poludi. Nije hteo da se ona naljuti na njega, ali imao je veliku želju da je poljubi. Barem jedan maleni poljubac bi rešio par stvari u njegovoj glavi koje su mu se motale.

–         ,,Kakva dokumenta tražiš?"
–         ,,Ne tražim dokumenta, tražim ključeve".
–        ,,Ključeve?".
–         ,,Da, draga".
–         ,,A gde se nalaze ti ključevi?".
–         ,,Tu su negde, ispod ovih pločica samo moraš da ih detaljno pretražuješ".
–        ,,Pretražujem?".
–         ,,Da".

Izdahnula je duboko te izbrojala do deset. Opustila je pesnice kada je začula njegov tihi smeh ispred nje. Udarila ga je levom rukom o desno rame te ju je on odmah uhvatio za ruku i naslonio na zid iza nje.

–         ,,Šta si želela da uradiš?".

Direktan pogled u njene oči ju je zaboleo. Bio je tako smrtno hladan i suzdržljiv.

–        ,,Želela sam da te odgurnem i da ti dokažem da treba da kreneš dalje. Ti traži, a ja ću da te čekam ovde".

Nakrivio je glavu i upitno je pogledao.

–         ,,Šalio sam se Antonia".

Lagano je iskrivio usne u veliki osmeh. Srce joj je zalupalo toliko brzo da je htela da ga odgurne, ali ju je on još više suzbio uz zid. Tela su im bila pripijena jedno uz drugo. Sama vatra između se stvarala i gorela od želje da se nešto neočekivano desi. Poput nekog poljupca kojeg je ona zamislila još odavno u svojoj glavi.

–        ,,Nekada moraš pročitati ljude da se šale sa tobom".
–        ,,To uopšte nije bilo smešno".

Skoro da je ispljunula te reči dok se trudila da zvuči normalno.

–         ,,Znam. Zato sam i želeo to da uradim. Tražimo ipak dokumenta. Trebaju nam plava fascikla i bitni papiri koji se u njoj nalaze".

Klimnula je glavom na njegove reči.

–         ,,Ali pre toga želim nešto da uradim".

Taman što je želela da ga upita šta uhvatio joj je glavu obema rukama i snažno poljubio. Šokirana je stajala u mestu dok je naterala sebe da zatvori oči da mu uzvrati poljubac. Tako je i uradila. Naslonila je svoje ruke oko njegovog vrata dok joj je lagano otvorio usta i ubacio svoj jezik u njena usta. Produbio je poljubac još dublje kada se navikla da se ljubi sa njim te je nije pustio. U toj prostoriji se čulo samo kako se oni ljube. Njihova srca su kucala isto dok su im usne bile spojene. Pretraživao je njenu unutrašnjost dok je poljubac bivao sve strastveniji iz sekunde u sekundu. Naslonio ju je na zid kada ju je opkolio rukama. Ruke je polako spuštao oko njenog struka i tu ih zadržao.

Osetila je njegovu snagu kako je grli. Osetila je to snažno osećanje koje prolazi između njih svaki put kada bi nastavili poljubac. Trudila se da ga isprati u istom ritmu. Trudila se da mu uzvraća svaki poljubac. Vatra je između njih gorela.

–        ,,Nemam opravdanje za ovo samo sam želeo da te poljubim. Već dugo smišljam kako bih to izveo".

Rekao je to kada im je odvojio usne i kada su se njihovi pogledi fokusirali.
I tada je znala ono najbitnije.
Od tog trenutka više ništa neće biti isto.
Nikada.

Tišina je vladala među njima kada su se vratili nazad sa gomilom papira u rukama koja su bila samo izgovor kako bi Stefan odveo Antoniu na neko mirno mesto gde nema smetnje, nema Tea, kako bi je poljubio i kako bi sam sebi dokazao ono što je želeo. Osećao je gomilu leptirića u stomaku kada im je spojio usne, a što je još čudnije i sada ih ima kada god pogleda u nju i u njene usne i kada god se priseti tog čarobnog poljupca. Nije mogao sve to tek tako lako da izbriše ipak je sam sebe ohrabrivao celo vreme da je i ona htela njega da poljubi samo što nije znala kako da mu kaže i pokaže, a takođe je morao sam sebi da zacrta u glavi kako bi mu ona uzvraćala poljupce samo ako se usudi da je poljubi.

I bilo je tako.

Očekivao je nekakvu burnu reakciju od nje, očekivao je da će dobiti prejaki šamar odmah posle završetka poljupca, ali sve što je dobio bio je taj maleni osmeh od milion dolara.
Osmeh koji mu je bio urezan u srcu kada god bi je pogledao i osmeh od kojeg bi mu svaki put srce udaralo sve jače i jače.
Za isti taj osmeh je mogao da daje sve samo da je vidi srećnu i nasmejanu.
Želeo je taj osmeh uvek da vidi na njenom licu.
Nikada nije želeo da je vidi tužnu.
Nije želeo da je vidi kako je iznervirana samo zato što je Teo nervira i kida joj svaki živac.
Ali i to će prebroditi i Teo će se smriti.
Morali su da ga trpe.
Ipak je on bio na drugom mestu posle njega gde su bili najbolji policajci.
Smestili su papire na stolu dok je idalje mislio o njenom nežnom osmehu.
Za taj osmeh bi dao sve.

Samo da ona nikada ne oseća tugu koju je on osećao duboko u svom srcu.

I koja ga je na neki način ubijala zato što se plašio da se ona sama ne udalji od njega.
Imao je taj strah koji se stvorio odmah posle onog događaja i to ga je nerviralo.
Smetalo mu je što je morao tako da misli.
Umesto da sve bude okej i da misli na pozitivne stvari, njegove misli su se usmerile na negativniju stranu, kao da su se iz inata tako odlučile da urade.

Zacoktao je nervozno jezikom kada je primetio da mu fali jedan papir. Sigurno ga je zaboravio u podrumu. Pogledao je u nju te se tiho zakikotao zbog njenog izraza lica.

–        ,,Šta je sad bilo?".

Upitala ga je kada je ostavila i zadnji papir na stolu te se naslonila na taj isti sto.

–         ,,Idem po još jedan papir. Dolazim odmah".

--------------------------
- volim ovaj njihov odnos posle poljupca. 🙈  čak i sam Stefan brine o tome da ona bude dobro i da je niko ne nervira. 😁