Nepoznati broj 📞

- 55.Deo -

Ceo dan je Antonii bio tmuran.
Počevši od toga koliko nije želela da gleda Stefana, nije nameravala uopšte da ga viđa i da mu gleda lice.
Jer je znala da bi je bolelo svakog puta kada bi ga pogledala makar na neku malu sekundu. Ona je jedina znala kao i David i Željko da odlazi.. samo njih troje su znali za jednu malu tajnu koju su delili, a koju opet nije mogla da je zamisli. Dok joj je jedna strana govorila da oprosti Stefanu i da ga ostavi da joj se ispriča i objasni sve ono što se desilo danas, druga strana je bila odlučna i tvrdoglava u nameri da je ipak tako najbolje za oboje.

Zadržala je suze kada se našla u taksiju sa Željkom koji je došao tu pre pola sata. Nakon što su popili kafu i kratko pričali doživljaje koje su imali i proživeli od kako rade zajedno, odlučili su da krenu ranije na aeodrom.

Posmatrala je ulice koje su bile prelepe i oblake koji su bili tamni da je pomislila kako bi se svakog časa spustila kiša.

Namestila je suknju kao i Željkov sako koji je imala na sebi dok je u sebi brojala sekunde koje bi joj veoma brzo prošle.

Stigavši do aeodroma, Željko je platio taksi jer nije želeo da ona potroši novac, takođe je želeo i da joj nosi kofer do piste na kojoj bi sačekali avion koji je upravo sleteo.
Prošli su kontrolu te kada je sačekala ljude da se skupljaju Željko joj je kupio vruće krofne sa marmeladom od jagode i čokoladom koja je bila pomešana sa karamelom. Zahvalila mu se te je sela na klupi.

–        ,,Sedi, zašto stojiš? Željko, ne ujedam".

Prekornim glasom mu se obratila, a on je u njenim očima video nekakvu vrstu tuge i boli.

–        ,,Pa draga, ovaj rastanak će me skupo boleti".

Iskren je bio prema njoj jer samo iskrenost je ona i priznavala. Nasmešila se dok je na njenom osmehu prepoznao osećaj. Gordost. I to ona čežnjiva, bolna, gordost koja te slama na komade.

–        ,,Žao mi je Stefana što propušta ovaj bitan trenutak".

Progovorio je to tek tako lako samo kako bi razbio tišinu. Antonia je izdahnula na spomen Stefanovog imena te iskosa pogledala Željka.

–        ,,Nemoj da ga žališ, ne vredi".

Željko je bacio kesu i papire u kojem su se nalazile krofne dok joj je ponudio limunadu koju joj je kupio.

–        ,,Popij malo limunade da bi bila malo kisela, a ne stalno vesela".

Glasno se zasmejala dok ga je udarila po ramenu.

–        ,,Jaoj, jaoj, samo se pitam kako će Teo reagovati kada bude saznao da više ne radim za njih".

Jedan dugi trenutak je Željko posmatrao njeno lice kao da je želeo da ga zapamti i da ga nikada ne izbriše iz sećanja.

–        ,,Meni ćeš jako nedostajati".

Stavila ne ruku na srce dok je progovorila reči od kojih se i sam Željko zasmejao.

–        ,,Oh, polaskana sam".

Ali kada ga je pogledala u oči ugledala je i mrvicu nade. Mrvicu nečega?

–        ,,Pa da budem iskren i ja sam. Nikada ti nisam tepao".

Poravnala je usne toplo se smešeći. Kroz Željkovu glavu je prošla istovremeno jedna misao. Zašto im ovaj trenutak ne traje duže? Zašto ne može još malo da uživa?

–        ,,Vreme je".

Tužno ju je pogledao te je ustao sa klupe dok je stjuardesa naglašavala vreme i polazak aviona.

–        ,,Sada bi trebala da kažeš: ,,Njujork uskoro ti dolazim".

Razmahnula je glavom dok ju je poljubio u čelo te mu je mahnula kada je otišao ostavljajući je samu.
Pitala je samu sebe: ,,Šta će biti sa njim? Sa Stefanom? Sa svima njima?".

Ali idalje ju je zabolelo u srcu kada je shvatila da Stefana voli.

I da je mogla da vrati vreme možda bi bilo sve drugačije.. ali i to možda ume da zaboli. Jer ne može da vrati. Ne može da štapićem zamisli želju, razmahne u vazduhu te da se sve ponovi.

Sada je bila na peronu izgubljenih ljubavi.
Sama.
Bez igde ikoga.
Bez porodice.
Bez sopstvenog srca.
Bez duše.
Pusta.
A prazna.
Želela je samo da ga voli.
I ovog puta ostala je bez njega.
Izgubila ga je.

Ostavila ga je kao da nikada nije bio njen.
Kada se bude probudio i video da je nema kriviće je za ceo život.
Ali ko joj je kriv, ona je to sama izabrala.

Kada je ušla u avion, nebo se odjednom zamračilo i ugledala je kako se spušta sitna kiša. Nadala se da će stići veoma dobro u Njujorku i da neće biti nekih prepreka koje će je sprečiti da ide ovim letom. Smestila se u avion dok je čekala ljude ispred nje da se smeste te kada je izabrala mesto isključila je telefon zbog bedzbednosti.

Nakon deset minuta avion je krenuo.
Sletao je sa zemlje te je jasno mogla da vidi svoju zemlju u kojoj je sve do malopre bila. Uzdahnula je te je zatvorila očne kapke polako se predajući snu i sanjajući o njemu.
O Stefanu Stefanoviću.

Stefan je naglo ustao iz kreveta kada je osetio kako mu se hladan znoj sliva niz čelo. Rukom je obrisao znoj dok je pogledao u svoj dlan koji je bio znojav. A onda se pogledao ceo i shvatio je da je on ceo bio znojav. Pokušavao je da je se priseti i da je dozove u njegovim mislima, ali sve što je mogao bilo je to da je razmahnuo glavom vidno svestan gorčine u grudima i grlu koja se nalazila. Otkrivao se pokrivačem kojeg je bacio sa sebe te izašao iz kreveta krećući se prema kuhinji.
Trebala mu je kafa.
I to ona jaka kafa da mu razbudi misli i raznese san koji je sanjao.
Zastao je vidno šokiran kada se odjednom prisetio sna i nje.
Nje!
Ona!
Nju je sanjao.
Pa sada je bilo sasvim sigurno jasno koga je sanjao i šta je sanjao.
Zatvorio je očne kapke dozivajući san u njegovim mislima te kada se osmehnuo nesvestan tog osmeha razumeo je značenje tog sna.

Crvena boja u snu je uvek označavala ljubav ili nešto što će se brzo desiti.
Bistra voda u snu je označavala mirniji period.
Beli konj je označavao dolazak srodne duše.
Muška košulja je označavala ljubavne valove.
Zasmejao se glasno brišući oči od suza koje su se skupljale u njegovim očima dok se idalje smejao.

Ona je ta.
Ona je oduvek bila ta prava.
Ona će oduvek biti ta prava.

Ne verujući svom snu uzeo je bokal kafe u kojoj je danas popodne napravio kafu i sipao sebi u šolju nazdraveći samom sebi taj uspeh.
Uspeh!