Nepoznati broj 📞

- 87.Deo -

Vratila se nazad u dnevnoj sobi potpuno izgubljena, ali i dovoljno smirena. Znala je da ju je tajni agent opet zaposednuo te je smirila otkucaje srca kada je sela pored Stefana i nemo gledala u televizor koji je bio upaljen i koji je prikazao neki horor drama film. Film nije je očarao iako je ranije obožavala da gleda filmove.

Bila je izgubljena u mislima.
Bila je izgubljena u svom svetu.
Bila je van realnosti i stvarnog sveta.

Bila je odlutala u mislima sve dok je Stefan nije vratio nazad. U stvarnost.
Ista ta stvarnost ju je opasno i žestoko mučila te nije mogla, a da ne cokne jezikom dok se ujela slabašno za usne i stegla grlo kao i veliku knedlu koja joj se pojavila u grlo. Ogorčenost joj je preplavila lice, ali i dalje se smejala. I idalje je bila srećna iako je znala da je njena tamnija strana posmatra i neće joj dati mira sve dok oni ne odu, a ona se ne vrati u krevet i ne bude zaspala, a zatim pre samog sna ne bude zaplakala u najvećoj mogućoj tišini koja bi je gušila. I umirala bi zajedno sa istom tom tišinom dok bi se tuga i čežnja sakupljale u njoj i samo izbijale na površinu.
Nekada je stvarno teško sakrivati bol koji nosimo i imamo u srcu.

- ,,Antonia, lane moje, šta ti je? Zašto si odjednom promenila raspoloženje?".

Nije trebalo da bude skoro ceo jedan ipo sat odsutna. Jer tada barem Stefan ne bi primetio da nešto nije u redu sa njom. Nastavljala je da gleda u ekran na kojem su se pojavljivale reklame te je samo tiho uzdahnula dok joj je srce vrištalo na sav glas.
Da li sada opet treba da se izbori sa tugom?
Ovog puta nije bila ona ta koja je kukavica, ovog puta kukavica je bilo njeno srce.
A zašto?
Zato što nije htelo da odustane od njega!

Nije htelo da prestane da ga voli.
Jednom je zavolela po prvi put momka i to njenim sopstvenim srcem i nadala se da se drugog puta to više neće ponoviti.
Sledećeg puta bude li se usudila da zavoli nekog momka biće to samo savest ubačena, a ne srce.
Srce će tada ostavljati po strani kao i svakog puta kojeg je radila.
I ako će joj srce možda biti povređeno i sa puno rana na njemu, to je neće sprečiti da ne posluša savest.

- ,,Ja? Nisam nigde odlutala samo razmišljam..".

Oblizala je jezikom donju usnu dok su suze stalno pretile da će izaći iz njenih očiju i da će se spuštati niz njene obraze.

- ,,Ćutljiva si mi, a to nikada nisi bila, lane moje".

Ustala je pomahnitalo kada je krenuo da je poljubi te je pročistila grlo i presekla ga pogledom.

- ,,Idem da napravim toplu čokoladu, hoćete li i vas dvoje?".

Gledala je ka Teu dok je Stefanov upitan pogled tako vešto izbegavala. I Stefan je tada znao da ona nešto krije. Zbog čega ne želi da ga pogleda? Da li postoji ikakav razlog za to? Sumnja je počela da se javlja, ali znao je da ume i on sam nekada da pretera van svoje granice.

- ,,Ja pijem sok, tako da ne želim. A ti Stefane?".

Naslonio je ruku na trosed dok je i dalje gledao upitno u Antoniu. Delovala mu je tako nejasno. Njena promena raspoloženja ga je izjedala unutar njega samog. Zapitao se par puta da on nije nešto sam pogrešno skrivio? Da joj se možda nije dopala ona noć od sinoć i ono sve što joj je radio? Da joj se nije smučilo?

- ,,Ne želim ništa".

Odsečno je govorio kroz zube te je tada Antonia po prvi put skupila hrabrosti da ode iz dnevne sobe črvstim i odlučnim koracima. Kada je izašla i ušla u kuhinji samo se naslonila na vrata koja je ujedno i zatvorila te duboko izdahnula.
Prošla je prvu prepreku, a to je bio njegov upitan pogled.
Pitala se samo koja joj je sledeća prepreka i šta će i dalje uraditi.

Stefan je Antoniine korake ispratio svojim tamnim, mračnim, opasnim pogledom te kada je primetio da je nestala samo je okrenuo glavu ka Teu koji je pio sok sa tolikom nevoljenom snagom da ga je razdrmao i probudio sa pitanjem.