- 99.Deo -

17 3 0
                                    

Stefan: ,,Od ranog jutra mira nemaš i stalno se šetaš po sobi, hoćeš li prestati ili trebalo bi da te oborim na krevet i da te opet ispunim?".

Štrecnem se na Stefanov glas dok sam zatvorila vrata kupatila za sobom i nameštala peškir na glavi koju sam tek malopre oprala. Prislonim ruke na bokove kada se nađe totalno nag i bez odeće ispred mene te me dohvati za struk i povuče me ka njemu dok se glasno zakikoćem.

Ja: ,,Ne sviđa mi se to što si od ranog jutra neraspoložen, a tek smo vereni".

Pokažem uperenim prstom na njega dok se mahinalno dohvatio mog bade-mantila te ga jednim potezom svukao sa mene. Nisam li možda nekada spomenula koliko Stefan ume biti neizdržljiv u nekim situacijama?

Stefan: ,,Mala, nema stanja dok treba da se pravi prinova. Idi nazad u krevet dok se nije rashladio, a ja ću odmah da se vratim čim ispušim jednu cigaretu i čim popijem jednu kafu".

Podignula sam obrve od blagog iznenađenja te naslonila svoje ruke na njegova ramena.

Ja: ,,Imam da te jednog dana prebijem čim mi se dohvati prilika za to".

Unesem mu se blago u lice dok me njegov pogled prži do kosti. Pokušavam da se ne naježim, ali koža kao da nije htela da me posluša te se bez mog odobrenja nakostrešila. Svaka dlačica na mom telu se podigla dok su nam se nosevi dodirivali, a pogledi bili prikovani jedno za drugo.

Stefan: ,,Šteta.. a mislio sam da odemo u šetnji kroz Grčku i da razgledavamo okoliju i da jedemo palačinke sa jagodama pomešane sa nutelom i šlagom".

Ja: ,,Stefane, to što ti upravo govoriš.. to zaista, ali zaista ne postoji".

Stavio je ruku na srce dok je šaputao na mojim usnama.

Stefan: ,,I juu, za srce si me ujela, a za dušu si me ugrizla".

Nadurim se te mu nimalo sramotno odgovorim na njegove bespotrebne i famozne izvale.

Ja: ,,Još uvek ti mozak nisam ukrala, a oči ti nisam iskopala".

Zagriznem se za usnu primetivši u poslednje vreme da ga to posebno uzbuđuje te se odvojim od njega sagnuvši se i uzimajući ponovo na sebi bade-mantil. Iskreno da pogled može da ubije čoveka u određenom momentu u sekundi to bi Stefan upravo uradio sa mnom koliko me je pogledom ubijao.

Stefan: ,,Šta to radiš?".

Procedi kroz zube dok me bez treptaja prži i pali pogledom kao vatra koja nikad ne prestaje da gori.

Ja: ,,Idem da čitam knjigu ili novinu".

Izdahnem kada njegov pogled postane blaži i nežniji.

Stefan: ,,A ja?".

Ja: ,,Pa ti idi radi nešto, ne znam.. zanimaj se".

Uskliknula sam kada me je obuhvatio rukama i kada me je bacio na krevet, a zatim kao životinja me zgrabio i uzeo bez ikakvog pitanja i razmišljanja. Nisam ni stigla do govora kada su se njegove vlažne usne našle na mojim, a njegov vlažni jezik je započeo borbu sa mojim jezikom bez trunke daha. Kada smo ostali bez trunke vazduha i kada sam počela kroz poljubac da se skoro pobunim nije prestao. Već se pravio da me ne čuje i samo je nastavio dalje.

- Stefan Stefanović *P.O.V* -

Rukama sam klizio niz njeno telo dok sam ostavljao vlažne poljupce po njenom vratu, rukama, grudima, stomaku i butinama. Vlažni poljupci su ostavljali vlažne tragove za sobom dok sam joj odvojio noge te se ispravio, a zatim je pogledao svojim opakim pogledom koji je govorio da bude na svaku moju ludu ideju spremna.

Moj pogled je sijao tog jutra od uzbuđenja, od toga da želim da imam decu sa njom, a da znam i sam da ih moram napraviti i da moram iz sve ljubavi napraviti jedno maleno biće, maleno novo srce koje će kucati ispod njenog srca u narednih devet meseci. Pogled pun žudnje i želje je isijavao dok sam nakrivio glavu i upitno je gledao postavljajući joj pitanje koje sam oduvek hteo, a koje je na prvi pogled izgledalo zaista, ali zaista smešno i blesavo.

Nepoznati broj 📞Donde viven las historias. Descúbrelo ahora