Nepoznati broj 📞

- 15.Deo -

Ustao je ponosno pokazujući svoj široki osmeh te produžio pored Tea koji je bio šokiran ovom izjavom. Nije ni on očekivao da će mu ovo reći, ali je neko morao da kaže.

–        ,,I zatvori ta usta, stvarno je nekulturno da se tako ponašaš u policiji“.

Opomenuo ga je dok je pritisnuo kvaku te pre nego što je izlazio začuo je Teov glas pun besa.

–        ,,Ti nisi konj, ti si jarac! Kako si tako nevaspitan“.

Okrenuo se ka njemu dok mu je uputio reči te time završio razgovor.

–        ,,Teo, pripazi na rečnik. Ne bih želeo da te tužim za uvrede koje su mi nanesene na računu“.

Pokazao mu je prstima znak navodnika te zastao ponovo kako bi čuo Teovo mrmljanje.

–        ,,Pazi da ti ne budeš taj koji će da leti iz policije“.

Stefan mu nije ostao dužan, morao je da mu se opet obrati.

–        ,,Pazi da ti ne letiš kroz prozor pa da se zakucaš pravo u banderu“.

Zatvorio mu je vrata brže nego što je mislio te se začuo blagi tresak. Kada se okrenuo zamalo nije pao u nesvest. Ispred njega glavom i bradom je stajao šef koji ga je gledao veoma oštro i ljuto. Samo se nada da nije čuo razgovor sa Teom. Inače će obojica otići u zatvor.

–        ,,Ti, polazi za mnom“.

Pokazao mu je prstima ka kancelariji u kojoj je malopre bio te stisnuo usne u ravnu crtu. Klimnuo je glavom te se poslušno vratio unutra. Kada je ugledao Tea kako je usplahireno ustao i pozdravio šefa samo se blago nasmešio i namignuo Stefanu. Kada ga bude dohvatio ni rođena majka mu neće pomaći da ga izvuče iz njegovih ruku.

–         ,,Inspektor više pozicije iz ovog grada mi se obratio da ćemo sarađivati ubuduće sa advokatima“.

Stefan je pročistio grlo dok se Teo zakašljao i zagrcnuo od sopstvene pljuvačke.

–        ,,Advokatima? Zašto? Mislim zbog čega? Mi smo svi kao tim dobro obavljali posao“.

Razmahnuo je rukama u vazduh ispred sebe dok je neuspelo objašnjavao situaciju u kojoj se nalaze.

–        ,,Tako smo dobili naredbu od sudije. Veruju da ćemo sa njima dvostruko lepo sarađivati“.

Stefan je protrljao ruke o kolena dok je seo na fotelji te se zagledao ispred sebe sa namrštenim obrvama.

–        ,,Kako se to odjednom desilo? Od kada je doneta ta odluka“.

Vratio je pogled na šefa dok je Teo grickao kažiprst i nervozno cupkao nogom o pod. Stefan ga je mali milion puta opomenuo da to ne radi kada su ozbiljni razgovori, ali očigledno je da je dečko lud ili da je gluv.

Šef je razmahnuo glavom dok je spojio njegove prste.

–         ,,Desilo se to jutros. Naravno, najavljeno je da ćemo imati dosta posla oko ubica koje ćemo morati da ih uhvatimo i uhapsimo te ćemo morati zajedno sa njima raditi posao".

Stefanove usne su se osušile.
Hitno mu je trebala voda, ali je morao da se sabere i da opomene sebe da je na ozbiljnom sastanku.

– ,,Odluka je doneta još od pre par dana, ali su hteli da nas ostave u neznanju. Iskreni da budemo ni mi za to nismo znali da će se desiti sem toga da smo samo dobili obaveštenje za neku objavu i da budemo spremni na to šta god bilo".

Odlučan glas je pokazao da mora biti strpljiv i da ne pita nikakve gluposti zbog koje će kasnije zažaliti. Zagriznuo je jezik gornjim zubima i prekoravao samog sebe zbog neizdržljivosti.
Dođavola, morao je da zna ko će sve biti tamo.

–        ,,Da li možemo da znamo sa kime ćemo sve sarađivati. Znate, potrebne su nam informacije tih advokata".

Šef ga je na trenutak pogledao te klimnuo glavom.

–        ,,Postoje samo tri advokata. Tačnije dvoje su muškarci, a treća je devojka".

Željno je iščekivao odgovor i kao da je slutio šef da želi da zna i imena. Par sekundi tišine učinili su mu se kao godina koja nema kraja.
Srce mu je nenormalno kucalo tolikom brzinom kao da je htelo da eksplodira.

–         ,,A to su Petar Joksimović, Željko Jarić i Antonia Jelić".

Šokirano je zastao i zadržao se za naslon fotelje dok mu se vid zamaglio.

Bog blagoslovio onoga ko ju je poslao da radi sa njima!
Napokon će je moći videti.
Oh, kako mu je sada pao kamen sa srca i kako mu je samo laknulo kada je čuo njeno ime i prezime.
Bio je ubeđen da lepše vesti od ove nema.

–        ,,Moraćemo da vidimo ko će sa kime da radi. Naravno vas dvoje se uklapate u paketu sa Antoniom jer je ona mlada i vešta u svemu što radi".

Mirno je sedeo u fotelji i ništa nije govorio. Nije mogao. Reči i onako nisu potrebne u ovom lepom trenutku.

–        ,,Ali da ne zaboravimo da su tu i ostali policajci koji su veoma ozbiljniji. Ipak ćemo morati da vidimo i da se sa ostalim inspektorima sporazumem i porazgovaram".
–        ,,Hvala vam što ste nas dvoje prve obavestili da ćemo imati društvo".

Blagi osmeh mu se nacrtao na licu dok je taj osmeh isijavao jače nego ikada. Primetio je da se Teo zaustavio sa cupkanjem te da ga je gledao veoma, veoma hladno. To je bio pogled koji ubija.

–        ,,Idem sada da vidim šta rade ostali, a vi se spremajte jer ćemo uskoro imati razgovor sa glavnim inspektorom".

------------------
- iznenađenjima nikada kraja. 🤭 ostaviću vas malo u neizvesnosti, pošto od sada nastavci priče idu svaki dan, jer sam uzela malu pauzu od posla, pa ujedno dok potražim i neki drugi da se posvetim i ovoj priči, a i sledećoj koju već uveliko pišem. 🦋🙈 vrednica sam, nema šta. 🙈 kratak je nastavak, ali dovoljan je za danas. Za sutra ću se potruditi da bude malo duži. 🥰💛