Nepoznati broj 📞

- 71.Deo -

Ja: ,,Ljubavi, šta su to tebi uradili? Kako su smeli to da urade, a? Kako su imali srca da ti naprave opekotine na tvom lepom licu? Kako su uspeli da te uhvate i da te vezuju za to hladno sedište? Odakle im tolika hrabrost? Kako su smeli da diraju moje lane?".

Zaplačem ponovo dok me talas tuge opkoli. Jedino što želim je da bude ona dobro. Da mi bude opet nasmejana i da opet kao nekada pogleda kroz njene prelepe oči.

Ja: ,,Ko će sada da me gleda tako nežno? Ko će da me poljubi osetivši da može da me vidi? Kako ćeš pogledati našu bebu koju budemo imali negde u budućnosti? Kako su imali srce da te živu muče?".

Stegnem joj polako ruku te okrenem glavu u stranu kada ugledam Željka koji je izgleda stajao od samog početka tu. Primetim da je stegnuo kvaku te zatvorio oči, a onda opet jako zaplakao. Bolelo je i mene što je gledam tako tužnu, a znam da boli i njega što je gleda tako nemoćnu.

Željko: ,,Dozivala te je, zar ne?".

Upitao me je skoro pa nečujno dok potvrdno klimnem glavom.

Željko: ,,Eto, barem znaš da će tebe uvek voleti više od svih nas".
Ja: ,,Znam da me voli, volim i ja nju. Samo čekam trenutak kada ćemo biti opet oni stari i kada ću imati snage dovoljno da je ubedim da se uda za mene".

Progutam knedlu dok joj ostavim ruku i podignem se sa kreveta. Poljubim je u čelo, a onda me trgne njen mili glas.

Antonia: ,,Stefane, volim te".

Govorila je to usnulo dok je zatreperila par puta očima, a onda opet nečujno uzdahnula i zaspala. Ovo im neću oprostiti nikada u životu.

Željko: ,,Hajdemo, ne smemo da je previše gušimo. Mora da odmara. Biće pored nje medicinska sestra".
Ja: ,,Želim da je greje moja ljubav i da joj daje snagu za oporavak".

Progovorim kada se susretnem sa Željkovim očima i onda shvatim samo jedno.
Željko nju voli.
Voli je isto kao i ja.
Samo što je ona moja i nikada neće biti njegova.

Potapšao me je po ramenu kada sam mu prišao te otvorio vrata gledavši poslednji put Antoniu. Mirno je ležala i spavala dok sam se obratio Željku uz nemilosrdnu ljutnju.

Ja: ,,Platiće svaki njen jecaj, krik, bol, patnju i suze. Tek će videti šta im se sprema".

Željko je pogledao Antoniu i po njegovom izrazu lica mogao sam da saznam da je želeo da ostane da popriča sa njom. Morao sam da budem dobar prema njemu i da ga pustim da popriča makar par reči sa njom, a pritom pored svega toga da ljubomora iz mene nestane. Antonia ne bi želela da me vidi ljubomornog na njenog kolegu.

Ja: ,,Ostani, popričaj sa njom par minuta. Sigurno će biti vesela kada začuje tvoj glas".

Ohrabrim ga dok je on nemo zurio u njeno lice.

Željko: ,,Hvala ti što mi dopuštaš da popričam sa njom".
Ja: ,,To je jedino što mogu da uradim u ovom trenutku, a da budem pri sebi i da ne zanovetam".

Tiho se zasmejao te pokazao svoje bele zube, a onda me pustio da odem. Naslonim se na vrata dok su suze jedva čekale da opet izađu iz mojih očiju.

Teško je..
Teško je kada znate da se osoba sa druge strane ovih vrata bori za svoj sopstveni život i da se bori za svaki naredni udah i izdah koji ima.
Teško je kada je gledam tako bespomoćnu i bez ikakvog cilja.
A imao sam dosta snova sa njom samo nisam stigao da joj pričam o tome. Nisam stigao da joj objasnim koliko mi je drago što je ona tu i što sam poželeo da imam decu onoga dana kada sam shvatio da ume da se brani, da ne daje na svoje.
Teško je jer vas realnost odvaja od voljene osobe. Stalno sanja i stalno kada bi išli svaki naredni dan kod nje uvek bi spavala.

Izgledala je tako krhko i slomljeno.
Sve su joj uništili.
Uništili su joj mogućnost za gledanje njene buduće dece.
Uništili su joj svaku nadu u život za kojeg je imala prava da radi sa njim šta god hoće.
Uništili su joj snove, nadanja, očekivanja.
Uništili su nju.
Tih dana sam bio miran.

Bio sam i napet, ali nisam pridavao tome mnogo značaja.
U grudima bi me zabolelo svaki put kada bih je posetio i kada bih je ugledao tako ranjivu. Borila se kao lavica, ali da li je na kraju uspela? Da li je uspela da pobedu smrt? Da li je uspela da se spase na vreme? To još niko nije mogao da zna sve dok ne bude došao taj dan.
Taj dan je ubrzo došao.