Nepoznati broj 📞

- 13.Deo -

Ukucao je broj operatera te za nekoliko sekundi se javio muški glas.

–        ,,Halo, izvolite“.
–        ,,Halo, želeo bih da dobijem broj od jedne osobe“.
–        ,,Ime i prezime?“.
–        ,,Antonia Jelić“.
–        ,,Napišite broj na neki papir, izdiktiraću vam ga sada“.

Klimnuo je glavom kao da ga ta osoba sa susedne linije telefona može videti te dohvatio imenik i olovku, a onda zapisao broj telefona. Srce mu je treperilo kada je završio razgovor i uzeo mobilni telefon. Sakrio je svoj broj i pozvao ju je dok se nadao da će joj barem čuti glas. Barem se nadao da on ništa neće reći.

Bilo je pola sata pre ponoći kada se istuširala, oprala zube, sredila kosu u neurednu punđu i skinula puder koji je tog dana nanela na njeno lice. Izdahnula je sva iscrpljena i prošetala je do dnevne sobe kako bi ugasila televizor i kako bi odvezala zavese koje su bile vezane. Nepoznati osećaj je prošao njenim telom dok se vratila tihim koracima u njenoj sobi. Par sekundi je izmaštala neke nedefinisane scene u glavi zbog sutrašnjeg suđenja i toga da je morala da opet popriča sutradan sa klijentom oko papira i oko neuspelog braka i pokušaja ljubavi.

Nije bila svesna da je grickala donju usnu i da je bez treptaja zurila u sve jednu tačku. Odlučila je da se ispruži na krevet i da pre toga navije alarm za buđenje. Obično vreme joj je bilo šest sati ujutru, jer joj je trebalo vremena da se sprema, pa dok popije kafu koja je uvek bila jaka da je samo ona mogla da popije i to bez šećera. Najuzbudljiviji posao svakog jutra je taj što iznova i iznova bez prekida prelistava papire i govor kojeg tako teško sprema, a zatim kada izađe i svedoči protiv drugog bračnog partnera reči same izlaze te se na kraju krajeva sve dobro završava.

Ponovo je izdahnula i smestila se u krevet ujedno se pokrivajući mekim ćebetom. Iako je bilo proleće i počelo je cvetati sve okolo, noću uvek se rashladi. Kroz poluzatvorene kapke je gledala ulično osvetljenje te drveće kako se blago njiha u ritmu vetra koji je lagano počeo da duva. Ipak se nada da će sutra biti lepo i sunčano vreme. Nije podnosila vetar i oluje.

Taman što je bila spremna da zaspi čvrstim snom, začula je vibriranje telefona koje ju je štrecnulo iz sna. Coknula je nevoljno jezikom te dohvatila telefon koji se nalazio pored nje. Pogledala je u ekran telefona i ugledala da piše: Nepoznati broj. Stajala je zbunjena par sekundi dok su joj ruke blago podrhtavale. Ako se javim, ko će biti na telefonu? Upitala je samu sebe dok se telefon utišao.

Čim je krenula da ga ostavi nazad i da se vrati spavanju, opet se začuo. Netremice je gledala u svoj telefon dok ju je panika užasavala i dok se panika sve više i više podigla. Ko bi mogao da je zove u pola dvanaest uveče? Ali glavno pitanje je bilo: ,,Odakle ovoj osobi moj broj telefona?“.

Usne su joj se osušile dok je gledala u sada već ugašen telefon. Ali znala je da će je opet zvati. Pomislivši to, eto ga. Ovaj jednostavno ne odustaje.

Ustala je blago iz kreveta te se naslonila na laktove. Pritisla je zelenu slušalicu koju je povukla ka desnoj strani i stavila telefon blizu uha. Par sekundi ćutanja je bilo dovoljno da nepoznata osoba progovori tihim šapatom i da joj utera jezu u kosti.

–        ,,Halo draga, da li me i ovu noć bez prekida sanjaš?“.

Tajni agent kao što je ona znala je da je ova osoba sakrivala glas i nije želela da ga čuje normalno. Takođe je znala da je prigušeno disao kao što je i pričao tako. Verovatno je koristio maramicu kako ne bi ga prepoznala. Ali stvarno nije znala ko je osoba koja ju je zvala!

Uznemireno je disala par sekundi dok je odvojila drhtavim rukama telefon i pritisnula crvenu slušalicu te isključila telefon kako je niko ne bi uznemiravao.
Ako ovako nastavi, ko god da je, neće dobro proći i moraće da se obrati nekom nadležnom službeniku za pomoć.

Stegnula je posteljinu oko sebe koja je već bila izgužvana i teško disala. Mora da povrati dah tako jedino može da funkcioniše. Pogledom je preletela okolo ne bi li videla da li je neko postavio kamere dok ona nije bila tu ili ušao u stan dok je bila odsutna. Nije bilo ni traga od sumnjivih predmeta. Nagovorila je samu sebe da mora da se naspava za sutrašnji sud i da će jedino tako morati da te misli zaboravi.
Možda je samo neko promašio broj.
Možda.
Možda se samo neko šali sa njom jer znaju da joj tako jedino neće davati mira.
Ali možda je neko jednostavno želeo da se pozabavi time kako će zvati razne brojeve telefona i zezati ljude okolo.
Ne misli o tome Antonia. To nije tvoja briga. I ko god da je sigurno je pogrešio broj.

Jedino je mogla da zna za to da je sutra neće zvati i da će već sutra biti mirne glave. Ali šanse za to su bile veoma male ili velike. Bile su pola – pola.

Kada je sklopila očne kapke nije više poželela ništa sem da se naspava i da je više niko ne ometa ili još gore da joj se neko uvuče u život i uznemirava je bez prekida. To je najmanje što je želela.

Kada mu je prekinula razgovor držao je idalje slušalicu telefona pored sebe. Spustio ju je na sto te se uhvatio za glavu čupajući kosu. Šta on to radi? Zastrašuje je? Želi da je uplaši.

Ne, on želi samo da joj čuje glas. Ali koliko vidi to izgleda veoma nemoguće. Stegnuo je besno pesnice poželevši da nešto polomi oko sebe, bilo šta, samo da izbaci ovaj bes iz sebe.

Spustila je slušalicu.
Prekorio je samog sebe zbog ovako ludačke ideje. Bože, nikada se nije osećao ovako besnim i ljutim u isto vreme dok ga je nervoza prodrmala.
Šta je uopšte on očekivao?
Da će se javiti i reći: ,,Izvinite, ali pogrešili ste broj“.

----------------------
- polako, ali sigurno ulazimo u priču. I polako saznajemo sve mračne tajne naših likova. Koji je po vama za sada omiljeni? 🙈