Nepoznati broj 📞

- 52.Deo -

Stefanov razgovor je prekinuo besan Željko koji ga je istog momenta udario u vilicu gledajući ga besno bez imalo milosti. Blago se zateturao unazad dok je primio i drugi udarac pitajući samog sebe šta se to upravo dešava sa agentom koji treba da sarađuje sa njima, a ne da bude protiv njih?

–        ,,Čekaj druže, šta se desilo?".

Podigao je ruku dok je drugom rukom držao obraz i donju stranu vilice. Prokleto ga je bolela svaka kost u tom delu, ali se suzdržavao da ne počne svađu koja je bila toliko blizu.

Željko je namestio šešir boje slonovače te ga upitno pogledao. To nije bio upitan pogled, to je bio sve.. samo ne pogled.

–        ,,Bezosećajni manijak koji ganja moju koleginicu dvadeset i četiri sata da bi je na kraju povredio sa kime..?".

Upitao je plavušu pored njega dok on nije znao šta da odgovori. Razmahnuo je rukom u vazduhu jer je znao da je ovo veoma veliki nesporazum.

–        ,,Stani da ti objasnim, ne napadaj odmah ljude oko sebe. Ovo je..".

Željko ga je zaustavio tako time što ga je udario pesnicom u sred lica i nakon nekog trenutka kada se slučajno sapleo i pao dole unazad, osetio je gorak ukus krvi sa usana.

–        ,,Željko, ne moramo sve svađom rešiti, čekaj da objasnim".

Razmahnuo je rukom dok ga je plavuša uhvatila za ruku i sva uplašena gledala prema Željku koji ga je smrtonosno pogledao.

–        ,,Nemamo mi šta da pričamo. Samo moraš jedno da znaš, ovo ti neću oprostiti nikad".

Prstom mu je zapretio te mu je opet udario pesnicu u čelo dok je Stefan umalo ostao bez svesti da se Teo nije umešao. Zadržao je Željka da ga opet ne napadne te kada se Željko smirio samo je ljutito frknuo i dobacio zadnju reč Stefanu dok nije odlučio da se udalji od njih.

–        ,,Zapamtićeš njene suze Stefanoviću. A bogami, zapamtićeš i mene".

Teo se jedan dugi trenutak zagledao u Željka koji je hodajući nameštao kaput na sebi. Čim je Stefan ustao sa betona sav poubijan Teo se besno okrenuo ka njemu. Oh, ne. Još jedan besni čovek koji sigurno želi da ga udara.

–        ,,Hajde, učini to".

Teo ga je nesporazumno pogledao. Izdahnuo je sveži vazduh Stefan te oterao muvu koja mu je zujala i oblizao donju usnu zanemarivši da krvari.

–        ,,Šta da učinim?".

Odsečan glas se prolomio dok je Stefan osetio bol u glavi. Dobro ga je izudarao.

–        ,,Udari me, ionako svi ste danas nešto besni na mene".

Zakašljao se ispljujući krv ispred sebe te prstima dotaknuo usnu koja mu je bila krvava.

–        ,,Ako će te neko ubiti, onda ću to biti ja. Kakvo si sranje napravio?".

Podigao je Teo obrve dok je pogledom pokazivao ka Željkovom pravcu koji je razgovarao sa Petrom. Petar je samo gledao u njihovom pravcu i samo blago klimnuo glavom čim bi nešto odgovorio na neko pitanje.

–        ,,Nikakvo. Amelija je došla da se pozdravimo, sutra odlazi za Rusiju".

Pokazao je ka plavuši koja je dugi trenutak ostala sa strane i posmatrala dvojicu muškaraca kako se tuku, tačnije kako jedan muškarac tuče ovog drugog. Zanemela je i ostala je sa prevelikom brigom oko sebe.

–        ,,Znaš Stefane, približila bih ti se, ali ne smem.. izgleda da se sve ovo desilo zbog mene i zbog jedne dame".

Želela je da doda i ,,ako se ne varam" , ali bila je sigurna da je Stefan to već pretpostavio.

–        ,,Oh, nije mi ništa. Samo moram da obavim neki razgovor sa gospođicom Antoniom koja upravo dolazi napolje".

Uzviknuo je blago njeno ime na što se ona na trenutak zaprepastila zbog njegovog izgleda. Stavila je ruku preko usana i potrčala je ka njemu dok on sam nije shvatio da je ona sama imala zavoj preko ruke.

–        ,,Šta si uradila sa rukom?".

Upitao ju je čim mu je prišla i proveravala usnu. Njegovu glavu je okretala sa jedne strane na drugu ne verujući u ono što se desilo.

–        ,,A šta si ti, jadan ne bio, uradio?".

Uhvatio ju je oko struka i taman što je želeo da spusti svoje usne na njene, odmakla se. Ostao je skoro van sebe kada je otišla jedan korak unazad.

–        ,,Šta to radiš?".

Upitao ju je nezadovoljan odbijanjem i razdaljinom koju je napravila između njih.

–        ,,Zaboravila sam da imaš drugu".

Podigla je ruku u vazduh dok ju je za istu ruku uhvatio i približio ka sebi, ali ju je ona brzo istrgla iz njegove ne želevši da je dodirne po bilo koju cenu.

–        ,,Ma dolazi ovamo".

Prošištao je kroz zube dok ju je umalo nije uplašio, ali nije odgovorila na njegov monolog. Čvrsto je stajala u mestu i delovala je kao da je bila zaleđena i odvojena od ostatka sveta. Njeno lice, njena pojava su bili tako nedodirljivi da je Stefana zabolelo srce što nije uspeo da joj objasni da je Amelija njemu samo bliska rođaka i da nikada ne bi imao ni sa jednom drugom nešto dok je samo sa njom i dok ima samo nju. Agent kojeg je sakrivala u sebi je izbio na površinu i samo ga još više udaljio od sebe. Nije voleo ovu njenu stranu. Pogotovo ne ovu gde se taj tajanstveni agent otkriva. Time je mogao samo sebe da teši da je neće izgubiti već samo da se ona tako ponaša zbog karaktera kojeg ima.. a imala ih je mnogih.

–        ,,Antonia.. nemoj da nam radiš ovo".

Povukla se još više dok ga je njen pogled doslovno ubijao u pojam.

–        ,,Ne gledaj me tim pogledom, ne možeš me samo tek tako lako odvojiti od sebe. Antonia, ne radi to, molim te".

Sa brigom u glasu joj se obratio dok se ona podmuklo smeškala.

–        ,,A zašto ne? Boli te moj pogled? Tako je i mene boleo sam pogled na vas dvoje".

Pokazala je prstima ka njima te se okrenula i nestala kao da nikada nije ni bila tu. Stefanov pogled je bio dovoljno zamagljen da je poželeo nekoga da ubije na licu mesta zbog ovakve bespotrebne svađe. Obrisao je suzu koja mu se skotrljala niz obraza nesvestan toga da je počeo da plače.

–        ,,Stefane, jesi li dobro?".

Upitala ga je Amelija pomalo neobično te pokušala je da mu priđe da ga zagrli otpozadi, ali je on podigao ruku u znaku stop i time joj objasnio da ne želi nikoga u blizini.

–        ,,Izgleda da ću morati nekako da popravim stvari".

Slabašno joj se obratio te seo na klupu na koju je i ona sela pored njega tešeći ga da će sve biti u redu i da će se Antonia smiriti. Samo kada bi to bilo tako lako tada se ne bi ovoliko brinuo oko nje.