Nepoznati broj 📞

- 29.Deo -

Radoznalo se obratila svima dok je Stefan držao šolju kafe u rukama te je popio gutljaj kada je Teo krenuo da priča.

–        ,,Pa pošto ne smemo da pucamo na neprijatelje, moraćemo da se odbranimo i da se tučemo".
–        ,,Ali ja ne znam da se tučem".
–         ,,Zar ti ne bi trebala da znaš da se tučeš?".

Okrenuo se Teo ka njoj dok ju je svojim plavim očima posmatrao. Osetila je kako se sva naježila dok je držala pištolj u ruci. Zagrizla je unutrašnjost obraza kada je primetila da je svi šokirano gledaju. Naravno da zna da se tuče, ali ne moraju oni baš sve da znaju. Saznaće kada ona to bude htela da im pokaže. A čak je znala i kako. Samo je čekala trenutak kada je to mogla da iskoristi.

–        ,,Umem da pucam iz pištolja da se tučem ne".

Kiselo mu je odgovorila na pitanje. Tea je to pomalo zabrinjavalo. Ako oni prvi započnu tuču ona neće znati da se brani. I tu već nastaje veliki problem. Što je najgore osećao je sažaljenje prema njoj. Devojka koja ne ume da se brani najčešće bude pretučena, izubijena ili ubijena. Setio se par žrtava kada je bio i učestvovao na par takvih situacija kada je zatvorio očne kapke i snažno ih pritisnuo ne želevši da svima pokaže njegovu slabiju stranu. Sećanja iz prošlosti su navirala kada je jedva uspeo išta da progovori. Gadna prošlost je ostavila veliki trag na njemu i u njegovom srcu. Ponekada je poželeo da ima gumicu i da sa tom gumicom obriše taj deo njegovog života.

–        ,,Pa kako ćemo onda?".

Upitao je zabrinuto Stefana dok je pogledom pokazao ka njoj.

–         ,,Ja ću je braniti. Dovoljno je samo da im odvuče pažnju na tom maskenbalu".

Te mirne reči koje je izgovorio naučile su je da se ne brine kada je u njegovoj blizini. On će je uvek braniti. Bez obzira na sve. A pod tim maskenbalom je shvatila i ona da je mislio na to kako se neprijatelji prerušavaju i brzo se kreću da ne može da ih odmah pripazi. Jer taman što jednog primeti, drugi pobegne.
To je bio kao maskenbal, samo što ovde niko nije nosio maske već oklope kako bi jedni druge branili. Nisu želeli da rizikuju svoje živote kao ni svoje voljene.

–        ,,Samo me zanima kako tako tajni agent da ne zna osnovna pravila, a bila je u toj školi i sve je navodno učila".

Njen pogled je bio dovoljno jasan da se sprema da ga ubije. Stefan je podignuo obrve te mu prišao.

–        ,,Ni u ludilu da nisi pomislio da je takneš".

Njegove reči koje je izgovarao bile su tako čvrste i stabilne. Iako je bio smiren u njemu se odvijala oluja. Oluja koju nije mogao da smiri. A takva oluja je pretila da se približava opasnost. Opasnost od gubitka glave.

–         ,,Teo ne izazivaj me da te ovde ispred svih ovih ljudi prebijem".

Procedila je to kroz zube dok je on raširio usne u blistav osmeh pokazujući blistavi red belih savršenih zuba. I tu je već znao da ju je iznervirao.

–        ,,Hajde, malena veštice da vidimo da li smeš".

Raširio je ruke dok je Antonia kiptela od besa te kako nije mogla da se suzdrži prišla mu je, skupila prste u pesnicu te ga udarila u lice.
Samo se čulo jedno pljas.
Svi pogledi su bili uprti u njih dok su se svađali.
Naslonio je prste na nos kako bi proverio da li mu ga je slomila te kada je ona krenula još jednom, nije ni primetio kada je pao na pod.
Iskezila mu se te naslonila ruke na kukove.

–         ,,I šta ćemo sad?".
–         ,,Draga, ne bi trebalo baš ispred toliko ljudi da praviš scenario za serije".

Pobunio se Stefan dok mu je uputila umiljat pogled. Njegov osmeh bio je dovoljan kako bi joj dao do znanja da ona zna šta radi.

–         ,,Ti mala! Da li si normalna? Prvo se svađaš sa mnom, a onda se tučeš! Tužiću te za povredu na nosu".
–        ,,Nisam ja ništa kriva, ti si sam to hteo. Umem samu sebe da izbavim iz takvih situacija".

Zavezala je kosu u rep te prišla Stefanu. Odmahnuo je glavom u znaku neodobravanja da ne želi ovako nešto da vidi svaki dan na poslu. Pa to je pravi skandal. Prava noćna mora za njega. Još fali da budu tu i paparaci koji bi ih slikali i objavljivali u novinama kako tajni agent ume da tuče policajca na dužnosti.

–        ,,Ne smeš to da radiš".

Tiho joj se obratio dok joj se približavao i stavio svoje ruke oko njenog struka. Slegnula je ramenima ne želeći da nastavi temu razgovora koja baš i nije prijatna za njene uši, ali je on uporno nastavljao.

–        ,,Možeš tako dobiti otkaz".
–        ,,Šta me briga. Nisam kriva što se svaka budala zakači za mene".
–         ,,Kako volim kada si mi ovako ljuta".

Stidljivo se nasmejala dok mu je spustila ruke na njegove grudi.

–         ,,Ideš u teretani?".

Upitala ga je osetivši ispod njenih prstiju jaku i čvrstu kožu.

–         ,,Kada imam vremena idem, uglavnom tako provodim slobodno vreme".

Zaustila je nešto da kaže, ali je on bio prvi koju je preduhitrio.

–         ,,Idemo na kafu? Nadam se da neću dobiti pesnicu u faci kao Teo".

Šapnuo joj je na što je ona blago klimnula glavom.

–         ,,Dobro. Nećemo se dugo zadržati. Pošto moramo da odemo i da rešimo još jedan posao".
–         ,,Koji?".

Tajanstveno joj je odgovorio dok nije skidao osmeh sa lica. Ovaj posao mu je bio zaista važan.

–        ,,Videćeš".

Nakrivila je glavu dok je posmatrala njegove tamne oči. Sigurno da ima nešto u planu samo on to ne želi da prizna.

--------------------
- eh, Teo, Teo, samo tražiš nevolje. Pa posle kada ih dobiješ neko ti je kriv. 🤦🏽‍♀️🤣