Nepoznati broj 📞

- 37.Deo -

–        ,,Šta da probam?".

Pravila se da ne zna o čemu priča dok joj je on prislonio pištolj ovog puta na čelo.

–         ,,Znam da imaš pištolj iza sebe".

Pokušala je da izmisli neku slatku, ali istinitu laž te joj je nekako ovog puta pošlo za rukom.

–         ,,A ja znam da ti u tom pištolju nemaš metke".

Sarkastično se osmehnuo te je čučnuo kako bi je bolje posmatrao i pogledao.

–         ,,Otkud znaš?".

Podigao je jednu obrvu upitno. Na svom licu je imao crnu masku i nije mogla da prepozna osobu koja se krije iza lažne predstave.

–         ,,Da imaš metke, odavno bi me već upucao. A pošto nemaš".

Pucnula je prstima ispred njega te se kratko nasmešila. Ubrzo je taj osmeh izbledeo.

–         ,,Dobar tajni agent".

Uhvatio ju je za kačket te ga skinuo. Ubrzo se taj kačket našao blizu kuhinje.

–         ,,Mada, želeo bih sve da vas poubijem jer samo pravite smetnje u našem gradu".

Strah se odjednom nagomilao u njoj i samo je čekao da se rasplamsava na sve strane. Još koji trenutak i gotova je. Kada bude strah zavladao njome neće znati kako da se odbrani.

–        ,,Zašto?".
–         ,,Postavljaš, očigledno, previše pitanja za mladu agenticu".
–         ,,Stvarno?".

Iznenađeno je upitala te je on prekorno pogledao.

–        ,,Da".
–         ,,Nisam znala. Nekim delom sam uvek više za to da ćutim, ali i da pitam dovoljno kako bih znala sve informacije unapred koje me zanimaju".

Krenula je da skloni plamen kose iza uha te je on prislonio nož prema njenoj desnoj nozi. Zaledila se od jeze..

–        ,,Daj mi pištolj".

Naredio joj je dok je ona raširila oči od noža koji je bio izoštren dovoljno da jednim ubodom napravi gadan ožiljak žrtvi.

–         ,,Nadam se da me nećeš ubiti".
–         ,,Dušo, za tebe imam nešto drugo u planu".
–        ,,Oh, samo me ne teraj da skočim sa sprata i da to izgleda kao da sam samu sebe htela da ubijem".

Zastao je sav bled.

–        ,,Čitaš li ti misli?".
–        ,,Ne, zašto?".

Slegnula je ramenima uz pitanje.

–        ,,Upravo sam to hteo da ti kažem".
–        ,,Ah, prevelika šteta za tebe".

To je to. Ukoliko kupuje vreme moraće pametno da radi i da smišlja plan. I to ako ga bude smislila.

–        ,,Nema veze, imam rezervni plan".

Podigla je kažiprst nagore te je on pokazao glavom da progovori i da kaže svoje misli na glas.

–        ,,Sad sam zaboravila".
–         ,,Nemoguće da si zaboravila".
–         ,,Jesam".

Krenuo je da se podigne te ga je ona odmah uhvatila za nogavicu. Ovako apsolutno previše liči na žrtvu koja moli za život. Ali zato tajni agenti nikada ne mole za život.

–         ,,Stani".

Prevrnuo je očima i zapazila je da je duboko udahnuo.

–         ,,Reci".
–        ,,Gde ćeš?".
–        ,,Na Mars. Idem da ti spremim nešto što ćeš se otrovati time".
–         ,,Otrovati?".

Zavukao je desnu ruku u džep od pantalona i izvadio jednu plavu kesicu.

–        ,,To nije otrov".

Skupila je usne u ravnu crtu kako ne bi prasnula u smeh. U ovakvim ozbiljnim situacijama teško je da bi mogla da obuzda smeh.

–        ,,Nego, šta je?".

Ravnodušno je upitao dok je okretao kesicu u ruci. Poželela je da se prekrsti tri puta pre nego što progovori reči koje je već osmislila.

–        ,,To je droga".
–         ,,Upravo tako".
–         ,,Ali rekao si da je otrov".

Pobunila se dok je on ostavio nož na stolu i uzeo konopac iz kese koju je sasvim čudno već imao na podu. Kako ona tu kesu nije primetila?
I onda se setila.
Previše je bila zaokupljena Stefanom. Previše je mislila na njega. I previše joj je ušao u misli da stvari oko sebe nije mogla da prepozna. Pa mogao je tako neko hladnokrvno da je ubije! Osim ovog ubice koji izgleda ne zna šta želi od svog života, dobro je da je još uvek živa.

–        ,,Ovako ćemo.. obesiću te, pre toga ćeš šmrknuti kokain".

Napravila je gadljivu facu i nekako veoma smešno se isplezila.

–          ,,Neka hvala".
–          ,,Molim?".

Okrenuo se upitno ka njoj.
Samo kada bi pronašla način da izvede tu dramu.

–         ,,Nikada ga nisam koristila, niti ću. Znaš ume da šteti ljudima".
–         ,,Glupačo, to mi je i namera".

Pomalo uvređena dodala je komentar kada se popeo na stočić i zavezao konopac o ljubičasti luster.

–         ,,Uvredio si me. To nije pošteno. Ja tebe nisam uvredila nikako, iako ti ni ne znam ime".

Zagrizla je donju usnu kada je primetila njegovu promenu lica. Bilo bi savršeno kristalno jasno kada bi par miliona puta prevrnuo očima, tada bi znala da će odustati od te namere da je ubije.

–        ,,Manje pričaj".
–        ,,Ja bih to uradila. Ali draže bi mi bilo kada bi mi rekao da skočim sa terase sa sedmog sprata, nego da me nadrogiraš i napraviš da sam samu sebe obesila".
–         ,,To mi je draže".
–         ,,Meni na primer nije".

Tada joj je jedna ideja sinula na pamet.

–        ,,Zar ne misliš da će to biti previše providno? Pazi, retko ko će da posumnja da sam samu sebe htela da ubijem. Osim ako nisam bila zaluđena za nekim momkom i presudila sebi kaznu".
–        ,,Pobogu ženo, ućuti već jednom, strefiće me struja ovde zbog tebe".

Široko se osmehnula i pokazala svoje bele suze dok se on na trenutak okrenuo ka njoj i zagledao se u njene zube.

–         ,,Bolje ti, nego ja".
–        ,,Dame imaju uvek prednosti u svemu".

Razmahnula je glavom i razgledala svoj stan.

–         ,,Ko ti je šef?".