Nepoznati broj 📞

- 82.Deo -

- Antonia Jelić *P.O.V* -

Novo jutro je osvanula te sam pri buđenju začula crvkut ptica sa ulice. Par puta sam trepnula te osetila težinu na drugoj strani kreveta te kako me neko hvata oko struka i privlači ka njemu. Polako sam se okrenula i susrela sam se sa tamom koja me je prvog trenutka gledala u oči oborila te sam se u kutku usana nasmejala.

Stefan: ,,Jesi li dobro spavala?".

Upitao me je dok je ostavljao vlažne poljupce na mom ramenu dok se setim sinoćnog doživljaja. Zarumenim se u licu te okrenem glavu ne bih li ga pogledala u oči, ali me je on žustro uhvatio za vilicu i okrenuo glavu prema njemu. Naša boja očiju se pomešala svakog puta kada bi se spojila te je moje srce zadrhtalo jačinom želje da ga imam.

Ja: ,,Pa ako se ne odnosi na sinoćni doživljaj, ako to ostavimo sa strane i ne mešamo u čvrsto i mirno spavanje.. da.. super sam spavala".

Njegova podignuta desna obrva se spustila kada nam je spojio usne u dug i čvrst poljupac. Poljubac od kojeg se svaka dlaka na mom telu naježila. Prstima je skliznuo do moje ženstvenosti te ih ukopao u kovrdže, a zatim počeo da trlja prste o mom međunožju. Izdahnula sam duboko kroz izdah dok mi je odvojio i raširio noge te se premestio svom težinom na meni.

Ja: ,,Odlučio si da ponoviš reprizu od sinoć?".

Kroz smeh ga upitam kada se skamenim i ugledam njegovu nabreklu čvrstu muškost koju je izvadio iz pidžame. Skupim noge, ali ih on ponovo odvoji te približi svoju muškost ka mojoj ženstvenosti.

Stefan: ,,Ne budi smešna sa takvom facom, neću te povrediti. Znaš da te nikada ne bih povredio samo..".

Stegnuo je usne kada je ugledao moje ozbiljno lice te raširio dlan na svom licu i glasno se nasmejao.

Stefan: ,,Opusti se Antonia. Želim samo da osetiš vrh moje erekcije na tvoj osetljivi deo".

Ja: ,,Nećeš ući ceo u mene, zar ne?".

Njegov izraz lica je bio blag. Veoma blag te me je nežno pomilovao po vrhu bradavice. Drhtaj se nizao kroz moje telo kada je prislonio svoju muškost i par milimetara ušao u moj otvor. Zabacila sam glavu unazad zbog užitka strasti i pomešanog bola te se kiselo nasmejala.

Stefan: ,,Ne plaši se kada sam ja".

Njegova reč utehe me je barem malo ohrabrila dok je naslonio prst na vrh moje ženstvenosti i protrljao ga. Zujanje u ušima je počelo da se čuje te tiho stenjanje je skliznulo sa mojih usana. Stresla sam se kada je izašao iz mene te pokušao ponovo da uđe. I uradio je to. Dovoljno kako bi se grč u mom stomaku proširila.

Ja: ,,Dosta".

Zapovedim mu tihim tonom dok se on zaustavi i nagne glavu u stranu, a zatim izađe iz mene te me ostavi bez vrhunca. Sišao je sa kreveta ostavljajući me zadihanu te se pristojno obukao. Moje nago telo je osvetljavalo sunce dok je okrenuo glavu ka meni i na trenutak plamen vatre je zasijao u njegovim očima.

Stefan: ,,Čekam te dole da jedemo palačinke i nešto za doručak".

Ja: ,,Koliko to sati uopšte ima?".

Stefan: ,,Osam sati".

Klimnem glavom te ga pogledom ispratim do vrata te kada ih je otvorio ubrzo se pronašao iza vrata sa druge strane. Nekako sakupim snage da izađem iz kreveta te to tako i uradim, a onda obučem stvari koje su naizgled bile razbacane po podu. Pogledam se u ogledalu i nikad neuredniju kosu u životu svom nisam videla.

Potrudim se te je nekako očešljam prstima hvatajući kosu i zavezajući je u neurednu pundžu. Pa ovo bar ne izgleda tako loše.

- Stefan Stefanović *P.O.V* -

Sedeo sam u dnevnoj sobi te u nekom momentu sam začuo sitne glasne korake kako mi se približavaju. Kako sam bio ispružen na trosedu i sa nogama na mali stočić osetio sam sitne ruke kako se obavijaju oko mog vrata i kako me grle. Toplina njenog tela me natera da se opustim u njenom zagrljaju te tako uradim. Nikada nisam voleo da se grlim. Oduvek sam mislio da je to samo iz nekog poštovanja, a ne iz ljubavi. Takođe sam mislio da je to tako ironično što se neko grli dok je zaljubljen ili dok voli. U suprotnom moja tamnija strana mi nije dozvoljavala da se upustim u nečije zagrljaje. Jer kada bih zagrlio mamu pomislio sam i imao sam takav osećaj kao da bi želela da me uguši. Sama pomisao na takve moje misli od ranije me je naterala da se nasmejem na što je Antonia okrenula glavu ka meni i čudno me posmatrala. Sada sigurno misli da sam lud što sam počeo odjednom samo tako mahinalno da se smejem bez prestanka. Stavim dlan na usne da bih prikrio smeh te nekako i uspem. Ali sam se i dalje prigušeno smejao.

Antonia: ,,Šta je sada smešno odjednom pa se gušiš od smeha?".

Nakon njenog pitanja i ona je počela da se smeje te sam je privukao za lakat i preko troseda je povukao. Sela mi je u krilo te sam joj ja zapovedio da me opkorači nogama te je tako i uradila. Uhvatim je za bokove dok se zagledam u njene zelene oči koje su poprimile veoma svetliju boju.

Ja: ,,Setio sam se koliko nisam ranije voleo da me neko grli".

Antonia: ,,Ti to ozbiljno meni kažeš da nisi voleo zagrljaje?".

Šokirano me upita dok je njeno lice odavalo stvarnu šokiranost.

Ja: ,,Pa znaš, kao dete i kao odrastao momak, a potom i kao muškarac za mene su zagrljaji predstavljali davljenje".

Antonia: ,,O moj Bože. Praviću se da ovo nisam čula".

Uvučem svoju glavu u njen vrat te pomirišem miris čokolade pomešan sa jagodama.

Ja: ,,Mmm.. kako volim kada mi tako lepo mirišeš".