Nepoznati broj 📞

- 28.Deo -

Saslušali su inspektora sve dok on nije ponovo počeo da priča. Oblizao je usne svojim jezikom kada je nastavio.

–        ,,Problem je u tome što su oni jako brzi, imaju mnogo oružja, vatrenog oružja i imam osećaj da su nevidljivi. Ali se zato prerušavaju da ne možete da ih prepoznate da li su to oni ili ne".

Stefan je podigao ruku da nešto govori te ga je inspektor pogledao i klimnuo glavom u znaku da odobrava da govori.

–         ,,Mislim da imamo nekog ko bi to mogao da prepozna".

Petar ga je pogledao i odmah je znao na koga cilja.

–        ,,Antonia".

Teo je coknuo jezikom dok je opet ponavaljao jednu te istu rečenicu: ,,Lepo ja kažem da je ona u svakoj čorbi mirođija, ta mala veštica".

–         ,,Tajni agneti uvek sve znaju jer su naučeni na vreme. Kasnije ćemo zahvaliti Davidu što je zaposlio najboljeg radnika".

Govorio je to šef dok je nameštao košulju i kravatu sa kojom se borio da je zaveže.

–         ,,Da, ali biti oprezan je na prvom mestu. Ne želim da gubim ljude zbog njih. I njega ćemo ovog puta za zauvek strpati u zatvor".
–        ,,Imam pitanje".
–         ,,Reci Teo".
–         ,,Kako je on dospeo da bude u bolnici tokom prvog puta?".

Muk tišine je nastao.
Da li može gluplja pitanja da postavlja. To bi trebao da i sam zna.

–        ,,Sakrivao je drogu u cipelama. Jedne večeri se previše nadrogirao te je upao u vrlo kritičnu komu, ali ja koliko vidim po svemu ovome što se dešava i što planira da pobegne, njemu ne fali ništa sem psihijatrijske bolnice".
–         ,,A ovog drugog puta?".

Teova pitanja su bila toliko kritična da se Stefan plašio da Teo ne završi na psihijatriji umesto tog čoveka.

–        ,,Popio je šaku tableta za spavanje i zamalo se nije otrovao".
–         ,,Taj lik je imao sreće što ste ga spasili inače bi odavno visio sa glavom obešenom na drvetu".

Zamišljeno je cupkao nogom o pod Stiven dok je to govorio.

–         ,,Plan je da ih uhvatite sve redom koji su tu, preispitate i zatvorite. A ovog bolesnika ćemo nadgledati i videćemo šta ćemo raditi sa njima. Nije daleko da ode na lečenje od droge kao i da provede dvadeset četiri sata u gluvoj sobi".

Stefan se sav naježio na to poslednje.

–         ,,To ne bih ni poželeo čak ni najgorem neprijatelju".

Šef je slegnuo ramenima dok su obojica ustala i krenula ka vratima.

–         ,,Inspektor će popričati sa Antoniom. Ona će biti glavna ovog puta i davaće naređenja kako da ih uhvatite".
–         ,,Još moram i nju da trpim".

Promuklo je govorio dok se osvrtao oko sebe i razgledavao slike.

–         ,,I nemojte da se ovde tučete ili da izbije treći svetski rat".

Obratio im se inspektor dok ih je sve odmerio pogledom. Klimnuli su glavam davajući im do znanja da će slušati njihova naređenja te kada su otišli svi su opkolili Tea.

–         ,,Jesam li ti rekao da tako ne pričaš o njoj?".

Upitao je Stefan dok ga je gađao knjigom. Teo se sagnuo kako ne bi zadobio udarac, ali je zato zadobio udarac sveskom koja je letela preko stola i koja ga je pogodila na sred čela.

–         ,,Mladu damu ne smeš da diraš, ona nam je bitna koliko i Stefanu".

Rekao je to Stiven dok je opet poželeo da ga udari sveskom.

–         ,,Čupamo uši onima koji se protive Antonii".

Petar ga je uhvatio za jedno uvo dok je Željko za drugo.

–        ,,Nisi svestan koliko razbesnimo kada nam neko dira naš najdragoceniji dragulj".

Mateo je ćutke sedeo i smejao se Teovoj faci koja je bivala sve crvenija od ljutnje i srama.

–         ,,Prekinite smesta!".

Ženski glas se oglasio kada je Teo istog trena pao na pod uz glasan jauk. Antonia je držala u rukama papire koje joj je dao inspektor te ih sve redom oprezno i besno pogledala. Malo je bilo reči koje bi opisale taj bes u njenim očima. Pre bi neko rekao da je bila razočarana u ono što vidi.

–         ,,Ne verujem ono što radite. Ali ne verujem. A ti!".

Pokazala je prstom ka Stefanu dok su svi pogledi bili uprti u njega.

–        ,,Imamo da popričamo nešto ozbiljno".

Krenuo je nešto da kaže, verovatno da se usprotivi, ali ga je Antonia sprečila u toj nameri. Dok ona vodi glavnu reč niko joj neće govoriti kako i šta da radi.

–         ,,Rekla sam ti da paziš šta radiš Stefane. Nisi me poslušao. Kao ni vas dvojica".

Okrenula je glavu ka Petru i Željku koji su sagnuli glave kao mala deca koja se dure.

–         ,,I ne prevrćite mi tu očima odavde vas vidim".

Ako su mislili da ona to neće videti, grdno su se prevarili. Sve je ona videla i slušala je svoj instinkt.

–        ,,Idemo dole da se sakupljamo, a ja idem ujedno i da promenim odeću. Sačekajte me tamo i nemojte da sam vas videla da opet nešto radite ili da se još gore izmotavate".

Okrenula im je leđa kada je začula glas od onog momka koji je sedeo sa Stefanom kada je ona ušla ovde i rekla mu da joj se spava.

–         ,,Da, mama".
–         ,,Ti da ćutiš, tebe nisam ništa pitala".

Kada se udaljila svi su ćutke posmatrali vrata na kojima je ona do malopre bila te se zapitali samo jedno.
Da li je moguće da je mogla sve da vidi?
Kada su se našli u prizemlju i svi se okupili okolo čekali su samo Antoniu koja je upravo došla sa svojom crnom uniformom CIA udruženja.

–        ,,Došla je gospođica nadmena".

Rekao je to kruto Stiven koji je bio naslonjen na zid sa pištoljem u ruci. Navukla je rukavice te uzela crni kačket.

–        ,,Dakle da vidimo kako ćemo da započemo druženje sa mafijom".

-------------------------
- jaoj, jaoj, kako oni samo brane Antoniu. 😍😍😍