Nepoznati broj 📞

- 24.Deo -

Obrisala je ponovo suze dok se pogledala u malo ogledalce u autu te ugledala svoje crvene obraze.
Upalila je auto, a onda krenula nazad ka stanu.

Znala je da ta noć još uvek nije gotova.
I isto tako je znala da je morala da se pomiri sa time da vreme sve obavlja svoje.
Ali ovo što se dešava između Stefanovića i nje ju je veoma plašilo.
Plašila se čak i same sebe.
Izdahnula je duboko kada je uzela papire sa sobom i zaključala auto gde ga je parkirala ispred sive zgrade.

Potrčala je ka trafici i kupila neku knjigu kako bi celu noć ubijala ovu samoću i maleni bol u grudima koji se stvorio.

Ubrzo se pronašla u svom stanu.
Ostavila je sve ono što je kupila u svojoj sobu dok je produžila ka kupatilu, a onda se presvukla.
Uzela je pidžamu iz donje fioke u kupatilu te je prislonila na lavabo.
U rukama je držala kupku i presvukla se dok se u sledećem momentu našla u tuš kabini. Pustila je kosu te pustila malo vreliju vodu kako bi je razbudila. Male kapljice vode su se slivale niz njeno nago telo dok je nanosila kupku na sebi. Koža joj je bila tako meka da se zapitala kada će nestati fleke sa njenih grudi i stomaka. Previše ružno joj stoje. I onda je negde u svojoj glavi zapisala da će u što kraćem roku otići do kožnog lekara.

Opekotina koju joj je naneo Teo ubrzo je nestala. U samo jednom danu. Zahvalna je tim kremama koje je dobijala.

Završivši sa tuširanjem i kada je obukla pidžamu koja je bila tako plišana, a imala je nacrtane pčelice na njoj samo je nastavila ka sobi. Uvukla se pod kreveta i upalila noćno svetlo dok je uzela knjigu u svoje ruke.

Pa, izgleda da večeras barem za nju nema spavanja.
Uživala je da čita knjige.

Uvek bi se zavukla u taj svet mašte i izmišljenih likova. I sada dok je ležala na krevetu odlučila je da ode u kuhinju i da napravi sebi kafu. Ali pre nego što je ustala iz kreveta, taj kao da je neko znao, pozvao ju je. Isprva je mislila da se neko šali sa njom ili da neka deca vole da zezaju ljude sa skrivenih brojeva, kao što je i ona tako radila kada je bila mala, ali sada dok je opet začula isti taj zvuk melodije samo je uzdahnula i uhvatila telefon nespremna za razgovor sa osobom koja jedva čeka da je čuje.

–        ,,Halo".

Nevoljno se obratila ujedno i provukavši prste kroz kosu koja je bila pomalo vlažna od tuširanja. Nije volela da suši kosu sa fenom, tako je mislila da samo šteti kosu njenoj boji i gracioznošću.

–         ,,Nadam se da me sanjaš kao do pre par noći, draga".

Skamenila se u mestu. Reč nije progovorila. Čula je samo svoje disanje. Ma da li se neko upravo poigrava sa njom i hoće li prestati sa time? Deluje suludo da neko ko ima ovakav sakriveni glas govori razne smicalice.

–         ,,Ne.. ne znam ko si ti, ali sigurna sam da ste pogrešili broj".

Odvojila je telefon od uha i kliknula crvenu slušalicu. Zatvorila je očne kapke svesna prevelike neprijatnosti i hladnoće oko sebe. Razmahnula je glavom potrudivši se da otera misli i da ne misli više o tome. Ali koliko god pokušavala te misli su joj se upravo vraćale.

–        ,,Sigurno je promašio broj".

Uzdahnula je.
Izdahnula je.
I odlučila je da ipak napravi sebi kafu.
Tako je i uradila.

Stefan je ostao zaleđen u mestu nakon onolikog ispada. Barem se trudio da sakrije glas i ona to nije primetila. Kakav je on samo genije! Šmrknuo je nos i napravio sebi čaj kada se zavalio u fotelji pre nego što mu je stigla poruka. Naravno, bio je to Teo koji ga je hitno obavestio da će morati sutra uveče da dežura u policijskoj stanici sa Antoniom i sa njim zbog slučaja kojeg će imati.
Popio je gutljaj čaja te se kroz maglu setio njenih očiju.

Tamno zelene.
Tako tamne, a tako omamljujuće.
Srce mu je glasno zalupao i mogao je da se zakune da ga je čuo oko sebe kako lupa.

Vreme bi bilo da ode da spava pre nego što se opet natera da je pozove.
Ali bio je u iskušenju da to uradi te je opet kliknuo njen broj i sakrio svoj, a onda je pozvao. Sa druge strane je opet začuo jedan kratki pozdrav dok se trudio da ne govori svoju ljubav.

–         ,,Laku noć. I sanjaj me".

Opet je začuo pištanje telefona i razumeo je da ona ne želi da priča. Nije imala sigurno nameru da se prepire sa neznancem preko telefona i da mu objašnjava zašto ona nije ta osoba koju taj stranac traži.
Ah, Antonia, tek ćeš što šta videti od mene.
Samo se spremaj.

Rano ujutru kada se pojavio Stefan u policijskoj stanici bio je sav izmoren. Celu noć je imao neke čudne snove koji mu nisu dali da spava i da sanja nešto lepo. Poput Antonie. Kada je uzeo kafu sa trafike koju je naručio od prodavačice da mu spremi prošetao je do obližnjeg parka i seo. Dan je bio vedar, ali opet oblaci su se nagomilali i poprimili tamnu boju koja je više ličila na crnu nego na sivu. Nakon par gutljaja kafe i par sekundi odmora, začuo je pištanje telefona. Izvadio ga je iz desnog džepa košulje te se javio sasvim oprezno.

–        ,,Stefane, ti si?".

Tada je prepoznao glas .
Glas koji ga je godinama proganjao, glas kojeg uopšte nije voleo, a eto ga sada. Pojavio se kada je najmanje očekivao.

–        ,,Da, ja sam".

-----------------
- hm... postaje sve više zanimljivije. Pa ko se to setio Stefana? 🤭
- spremajte se za uzbudljive nastavke. 🥰💛