Nepoznati broj 📞

- 05.Deo -

Počela je zamuckivati, ali je za to David već znao unapred šta se sprema. Njega nije mogla lagati, pa čak i da je htela ne bi joj pošlo za rukom. Previše je dobro poznaje u ovih par godina koliko radi kod njih i zna za svakog njegovog radnika sve ono što treba da zna. David je bio takav. Tretiran je od početka svega ovoga da proceni ljude po samo jednom potezu bilo to izraz lica, meškoljenje, cvokotanje zubima ili čak i zamuckivanje.

Naučen je da pripazi na svaki potez koji neko od njegovih radnika uradi. Isto tako nikada se nije pokajao što je zaposlio samo najbolje. Ali možda se u ovom trenutku zapitao koliko je to bila dobra ideja.

Pa čak i najboljima uvek omakne neki detalj ili reč. Nisu svi savršeni na isti način. Davidovo detinjstvo je počelo ranim odlaskom majke koja ga je ostavila na aeodromu Nikole Tesle u Beogradu čega se tačno seća da ga je na rastanku poljubila u obraz sve dok nije otišla. Dan za danom je prolazio, a ona se nikada nije vratila. Sve te dane dok ju je čekao kada god bi prolazio pored jer je išao u školu, uvek bi gledao da je negde ne bi ugledao.

Njegov otac kada je saznao šta se desilo sa njegovom majkom o čemu on uopšte nije imao pojma, uzeo ga je pod svoje starateljstvo i odveo ga kod sebe. Roditelji su mu bili razvedeni i pre nego što se on rodio i došao na ovaj svet. Ljubav im je odmakla i isparila te su se oboje slagali da je najbolje da žive svoje živote odvojeno.
Tako su i uradili.

Davidovo odrastanje pored njegovog oca koji je radio za tajnu službu ga je sve više i više privlačilo. Čitao je razne stripove, knjige, časopise kako bi ušao u taj tajni svet pun tajni i zagonetki. Bilo mu je teško da sve isprati šta se dešava u svetu, ali kada je njegov otac saznao čime se bavi u poslednje vreme uveo ga je bez pitanja u sve to. A saznao je tako time što mu se David nije javljao kada je kucao na vrata i dozivao ga. Bio je zadubljen u svoje beleške koje je radio i pisao.

Otac mu je uzeo papire i pogledao ih sa negodovanjem.

- ,,Da li znaš čime se upravo baviš? I kakav je ovo opasan posao?".

Pitao ga je dok je David kao poslušno malo dete samo klimnuo glavom. Otac mu je uzvratio istim gestom te stisnuo usne pre nego što je seo na krevet blizu njega. Krevet mu je zaista bio tada sav u haosu i neuredan. Ali on za to nije mario.

- ,,Saznao sam jednu vest u vezi tvoje majke, sine".

Podigao je obrve i ništa nije progovarao. Čuo je treperenje srca oko sebe kud god bi se okrenuo. Osećao je da reči koje će čuti će ga slomiti na pola. Osećao je da se nešto desilo. I nije pogrešio. Kada je njegov otac spojio njihove poglede, u njegovim očima su bile suze. Sjajile su te tamne oči koje su uvek bile vesele i spremne za neku novu avanturu.

- ,,Tvoju majku su ubili policajci koji su hteli da je siluju".

Dovoljan je jedan tihi uzdah, jecaj i zagrljaj koji bi opisali tu tugu i bol koju je osećao u svom malenom nežnom srcu. Naravno, on kao dete nije znao šta je značila smrt. Mislio je da je ona otišla gore na nebo pored Boga i Anđela čuvara te da će se vratiti kada bude bilo pravo vreme. I od tog dana se njegov život promenio.

Od tog dana je okrenuo novi list i bivao sve jačim i jačim. Od tog dana je postao hladnokrvni, bezosećajni čovek koji vrlo dobro posmatra koga prima u život. Ali isto od tog dana je počeo da mrzi policajce. Zato nije dozvolio nijednoj devojci koja radi u njegovom poslu da se približi policajcima ili da imaju bilo kakav kontakt sa njima. Jer nije želeo da se to što se dogodilo njegovoj majci, dogodi i sa njima.

Mrzeo je svet što nije imao majku i što su mu se deca smejala u školi zato što je sam. Zato što ju je izgubio. Iako je radila kao pijanistkinja koja je svirala klavir, opet je čuo u svojim snovima svaku njenu tonu i melodiju koju je bila napisala.

Nakon par godina kasnije začuo je kako su krenuli ispiti i predavanja u jednoj školi za advokate. Tek je tada počeo sa poslom i želeo je da pokuša na sreću i da proveri da li bi neka osoba mogla da upadne u njegovu organizaciju.

Ušetao je u to školsko dvorište koje je bilo ispunjeno sa zelenilom i crvenim jarkim ružama koje su divno mirisale.
Antoniu je upoznao tokom predavanja ispita. Kada je pokazala svoje znanje pred tolikim profesorima koji su se bavili profesionalno, jednostavno je poželeo da je ima kao svog radnika. Osvojila ga je njena pamet i inteligentnost. Sačekao je da se završe ispiti kako bi joj prišao u tadašnjem svom crnom odelu i ponudio joj je posao bez oklevanja i bez pitanja šta će se desiti ubuduće.
Tada je bio siguran da je uhvatio najboljeg agenta na vreme. Ali sada kada gleda delovalo mu je daleko i sasvim nostalgično.

Ne sme da dopusti da se svega toga podseća. Ali nije mogao da izbriše njen izraz lica koji je bio oduševljen, srećan i šokiran. Bila je mlada. Pa i sada je mlada. Ali tada je bila neiskusna, a sada je bila iskusna u svakom poslu kojeg bi se dohvatila. Iz godine u godinu je sve više i ozbiljnije shvatala svoj posao. I to mu se dopalo.

Shvatio je da je predugo zadržava u kancelariji. Uzdahnuo je, klimnuo je kratko glavom, otvorio dokumenta, razgledavao ih i podigao pogled ka njoj. Sedela je ovog puta sasvim tiho i gledala je u svoje negovane nokte.

- ,,U redu. Pripazi se kada su ti oni u blizini. Nemoj previše da budeš sa njima u kontaktu da ne bi došlo do toga da sve otkriju".

I ovim rečima joj je samo dokazao da za nju želi samo sve najbolje. I da pripazi na to kako radi da ne bi došlo do komplikacija.

- ,,Ozbiljno mislite da ću se sprijateljiti sa njima?".

Podigla je obrve u znaku pitanja dok je to govorila. Nije joj bilo jasno zašto je to njen šef tako protumačio. Pa valjda, nije luda da se druži sa njima i da zaboravi sve te godine oko kojih se trudila i dala sve od sebe kako bi bila drugačija od svih njih. Čak i da je želela da bude nekakvo prijateljstvo ne bi to dozvolila.

- ,,Tako si mi ličila čim si ušla u prostoriju i rekla da si svoj zadatak uspešno odradila".

-------------------
- malo smo detaljnije ušli u Davidov život. Šta sada mislite o ovome? Polako se sve zahuktava i veoma sam uzbuđena zbog ove priče jer će se u njoj dešavati svašta. 🥰
- vote i komentar u znaku podrške i da bih znala da čitate priču. 🥺💛