Nepoznati broj 📞

- 36.Deo -

Sasvim neprimetno je sagnuo glavu i malo je nakrivio sve dok im nije spojio usne.
Svet je na trenutak zastao.
Svet je nestao samo su oni bili tu.
Izdahnula je tako očajnički da je poželela da uđe u njegovu kožu dok joj je oblizao usne svojim jezikom i razdvojio joj usne, a zatim produžio poljubac.
Počela je da prati ritam njegovih usana dok su se njihovi jezici raspletali. Vodili su tako žustru bitku da je Stefan jedva upozorio samog sebe da pazi šta radi.
Tiho je zastenjao kada im je odvojio usne dok ju je tako čežnjivo posmatrao.
Taj njegov pogled ju je osvojio.
Samo jedan pogled je dovoljan da shvatimo da smo tu osobu čekali svo ovo vreme.

–         ,,Sada idemo kući".

Klimnula je blago glavom te izdahnula duboko. Tek kasnije kada su bili u autu i ostavili Tea ispred njegovog stana, prisetila da je rekao da idu kući.

Idemo kući.

Da li je on to mislio na njih dvoje? Kako je on već nameravao da će prespavati kod nje zbog svega ovoga što se desilo? Da li je on to želeo da je obavesti da ove noći neće biti sama? Skamenjeno je sedela u sedištu dok joj je pogled bio prazan. Veoma prazan. I ovog trenutka nije imala predstavu na šta je on mislio pod time. Ali šta god je mislio moraće da ga nagovori da će ona biti dobro i da ne namerava da provede noć u istom krevetu sa muškarcem koga poznaje tek nedelju dana, manje - više. Mora ga ubediti da će dobro spavati i da će biti odmorna za sutrašnji sastanak i posao. Ali kako li će uspeti, to je tek bilo pravo pitanje.

–         ,,Stigli smo".
–        ,,Već?".

Okrenula se ka njemu na što je on ugasio auto i okrenuo je celo lice ka njoj. Pogledao ju je i pretraživao po njenom licu bilo kakav nagoveštaj da je bila zabrinuta ili uplašen zbog posla kojeg su obavili. Ali nije bilo ništa. Sve što je video bio je veliki umor na licu. I to ga je sprečavalo da je upita šta se dešava sa njom pa ne želi sama sebi da prizna da se uplašila.

–         ,,Da, već".
–         ,,Onda idem ja. Skuvaću sebi čaj da se malo zagrejem i da odspavam par sati koliko mi je ostalo od posla".
–         ,,Mogu da kažem šefu da nisi odmorna za posao koji je ujutru i da ti treba odmora".

Razmislila je par sekundi. Da li da to uradi? Koliko bi to bilo ispravno? Da li bi bilo lepo da ne ode sutra na posao iako je par kolega koji su radili sa njima naporno radili?
Na kraju je ipak odlučila da uzme slobodan dan. A kada bude dobila slobodan dan, daće nekome drugome jer je ona to već iskoristila.

–         ,,Biću ti zahvalna, Stefane“.

Oblizala je donju usnu jezikom te je zastala.

–         ,,Ti verovatno nećeš spavati celu noć?".
–         ,,Zar sam baš toliko providan da može svako da me pročita kao da sam knjiga?".

Pomalo na ivici sna je upitao dok se ona nasmejala

–         ,,Ja mogu da pročitam ljude jer iako ih kratko poznajem, opet, svaki pogled odaje kao i nesigurnost na licu".
–        ,,Ah, da. Pa ti si tajni agent, advokatica za razvode i detektiv".

Potapšao je rukama dok ju je uhvatio iza vrata i željno poljubio. Kada je ostala bez daha samo je tiho zajecala zbog iznenadnog napada na njene usne. Učinilo joj se da ju je gricnuo za donju usnu.

–        ,,Sanjaj me".

Šapnuo je sasvim tiho dok ga je ponovo pogledala. Ali u ovom pogledu je bilo nešto.. bilo je nečega što nije mogao čak ni sam sebi da objašnjava. Nešto što do sada nije video? Ili bi možda video da ona taj sjaj nije sakrivala? Otvorila je vrata od auta te skinula kačket CIA i zatvorila vrata. Bio je spokojan kada je ušla u zgradu i bio je tada siguran da joj se ništa neće desiti.
Ali nije znao samo jedno.
Nije znao da je nedaleko od njih stajao njihov neprijatelj koji je svaki njihov korak veoma vešto posmatrao.
Nije znao da bi ona mogla biti u opasnosti samo zbog toga što je imala uniformu koja se retko viđa.
I nije znao da je uskoro nikada više neće videti.
Kada je upalio auto i okrenuo ga, a zatim krenuo u pravcu prema kući učinilo mu se kao da je video siluetu iza zgrade koja kao da se sakrivala.
I učinilo mu se da je video šešir i crni kaput.
Možda je taj muškarac čekao svoju ženu da se vrati sa posla? Ili svoju ćerku da se vrati iz noćnog provoda?
Sve je to bilo možda, ali ono što je trebao da zna nije mu padalo ni na kraj pameti.
 
Na samon ulazu u svom stanu zakašljala se te krenula da se presvlači. Ali taman što je pritisnula okidač da upali svetlo začula je škljocanje iza sebe i hladan metal koji joj je bio naslonjen na slepoočnicu. Zadrhtala je od same pomisli da bi to mogao biti Stefan koji se samo šali sa njom iz čiste zabave, ali znala je da nije. Jer je otišao baš onda kada je ona ušla u zgradu. Progutala je veliku knedlu u grlu koja je izgledala kao da se smrzla na istom mestu te opet zadrhtala od hladnog dodira koji joj je dodirnuo vrat. Tanki beli prsti su joj polako uhvatili vrat dok se ona nije borila.

Znala je da njenom životu još nije došao kraj i da ko god stoji iza nje ne može joj ništa uraditi. Na njoj je i dalje stajala uniforma CIA te je imala i pištolj unutar uniforme. Ako je trebala da se pobije ovde odmah u stanu, nije se bunila. Znala je kako da se odbrani i kako da puca iz pištolja. Minut ćutanja je usledio. Niko ništa nije progovorio dok je osoba iza nje hladno stajala i držala ju je za vrat.

–         ,,Mislio sam da nikada nećeš doći".

Jeza ju je prošla celim telom te je krenula da se izmigolji, ali kada je osetila hladan zid iza sebe samo je jauknula. Prokletnik ju je bacio kroz vrata dnevne sobe. Držala se za potiljak dok je pokušavala da se nekako izvuče, ali je nepoznato lice već bilo ispred nje sa uperenim pištoljem. Začkiljio je hladnim očima ka njoj dok se u njenim grudima, kao i u njoj samoj, odvijao haos. Preveliki haos.

–         ,,Ne mrdaj".

Začula je da je to rekao oštro i kroz stisnute zube. Spojila je obrve te opipala pištolja iza zadnjeg džepa blizu leđa.

–         ,,Samo probaj".

Zapretio joj je.