Nepoznati broj 📞

- 07.Deo -

Sve što je videla na njegovom licu bila je zbunjenost. On se to upravo namerno šali sa njom?

–        ,,Da odem na sud? Devojko, ko je tebi kriv što ti trebaju naočare“.

Podigla je ruku kako bi ga ošamarila, ali je znao njene namere unapred te se brzo pomerio sa mesta kako ga ne bi udarila. Frknula je besno i stavila jednu ruku na struk razmišljajući kako da ga udari.

–        ,,Ludačo Božija! Bože sa kime ja delim vazduh, nije ni čudo što su svi ljudi oko potpuno poludeli“.
–        ,,Ova rasprava ne vodi nikuda“.

Okrenula je glavu na taj nežan glas koji je dopirao nedaleko od njih. Na semaforu je stajao Stefan obučen u svom plavom odelu sa kačketom na glavi. Zagledala se u njegove korake i zbunila se što im je tako brzo prišao. Nakrivio je glavu i jednom i drugom te zastao da bi čuo Teova tužakanja.

–        ,,Šta se desilo ovde?“.
–        ,,Ona je kriva!“
–        ,,Pa naravno da sam ja kriva, glupane glupi!“.

Sarkastično mu se obratila te se ubrzo sakrila iz Stefana koji je posmatrao kako se njih dvoje svađaju. Pardon, nastavljaju svađu koju su tek započeli. Teo je krenuo da je dohvati rukama, ali ga je Stefan sprečio u nameri. Svo troje su izgledali kao da su malopre izašli iz ludnice. Svako od ljudi je zastao kako bi čuo dalji razgovor koji se odvijao među njima.

–        ,,Pokušaj da me psuješ još jednom i glava ima da ti visi na drvetu“.

Raširila je oči od šoka ne verujući u ono što čuje. Stefan je delovao kao da je odsutan, ali ubrzo je prevrnuo očima i time im dao do znanja da nije otišao i da sve čuje.

–        ,,Teo, razgovaraš sa damom. Nije prikladno da se tako ponašaš prema nežnijem biću od tebe“.

Kako samo nežno govori! Ali idalje je mislila da ga neće umiriti jer je on prvi sve započeo. Nije ga znala dovoljno, ali je mogla da pretpostavi da je Teo luđi nego što je mislila da jeste. Za Stefana je imala drugačije mišljenje. Bio je tako drag, mio, nežan, dobar. Sve dobre osobine je sakupljao i bila je sigurna da je slamao ženska srca kada god bi ga videle i zaljubile se na prvi pogled u njega. Sreća je bila ta što se ona ne zaljubljuje tek tako lako.

–        ,,Dama! Ona je dama? Ona nije dama ona je veštica“.

Uhvatila ga je za kosu ujedno ga i čupajući za istu kosu. Stefan je pokušavao smirenim rečima da im se obrati, ali kada je shvatio da njega niko ne sluša i da gleda u prazno zaustavio se i prišao im je. Jedva ih je odvajao i dobio je uzgled i par udaranja po glavi. Kada ih je dovoljno odvojio samo je lupnuo nogom o beton i time im pridobio njihovu pažnju.

–        ,,E dosta! Niste normalni ni jedan ni drugi! Ponašate se kao deca iz vrtića! Čak su ona pametnija“.

Besno je govorio, trudivši se da mu glas bude tiši i neutralan. Vidi se da stvarno nije želeo scenu usred toliko ljudi koji su prolazili ulicom i gledali ih znatiželjnim pogledima.

–        ,,To reci njoj! Ona je kriva za sve od kako smo je jutros prvi put videli! Samo donosi probleme, nevolja!“.

Zadihano je govorio, pomalo isprekidanim glasom. Stavio je ruku na levoj strani srca i sagnuo se dovoljno kako bi povratio dovoljno vazduha. Neprestano je odmahivao glavom. Antonia je po prvi put dodirnula Stefana kada ga je uhvatila za ruku i okrenula ga ka sebi.

–        ,,Da li je on bolestan?“.

Tiho je upitala čekajući odgovor. Stefan je raširio svoje zenice i krenuo da objašnjava.

–        ,,Ne, nego nije normalan“.
–        ,,Pa to sam i ja rekla zato što ne ume da parkira auto“.
–        ,,Antonia, on je policajac kao i ja. Ima pravo svugde da se parkira“.
–        ,,Uopšte nije istina. Neka parkira tamo gde treba, a ne na sred puta“.

Krenuo je nešto da joj odgovori, ali se mahinalno okrenuo ka Teu sa uperenim prstom ka njemu. Zainteresovala se za to šta će mu reći. Naizgled, bio je tako jednostavno divan dok se protivio svom kolegi i dok ju je branio. Posedovao je taj zaštitnički stav. Branio je nežnija bića od njih. Barem neko ko poštuje devojke i ko ih ne naziva svakakvim imenima ili ih ne gleda mrkim pogledom ili još gore pogledom zavođenja.

–        ,,Probaj još jednom tako nešto da uradiš i neće mi biti teško da te skinu sa dužnosti“.

Teo mu se približio predaterskim koracima dok je ovog puta, činilo joj se, besnio kao ris. Bila je zadovoljna i ponosna time što je Stefan bio na njenoj stranim Ali opet nije bila sama i opet je postojao neko ko se slaže sa njom.

–        ,,Ako braniš tu malu vešticu, bolje nemoj. Ceo život mi je okrenula na tristapedeset stepeni!“.

Veštica? Molim? Da je mogla udarila bi ga i video bi on gde je njegovo mesto. Cupkala je nogom o beton i brojala je u sebi sekunde kako bi se povratila na staro i ne bi li nastavila svađu. Ali jezik joj je nekada stvarno brži od pameti, pa čak i da želi da ga iskontrolira.

–        ,,Kakav moron! Kreten!“.

Gadljivo mu je uputila reči trudivši se da ne splasne od ljutnje. Samo Bog zna koliko je bila ljuta i iznervirana celog dana. Stefan je podigao ruke i pokazao znak stop.

–        ,,Dosta! Šta je bilo, bilo je. Ne možemo to da menjamo. Idemo sada na jednu kafu u kafiću prekoputa kako bi završili pomirenje i kako bi svako otišao svojoj kući!“.

Kada je začula te reči prvo što je pomislila je to da je Stefan upotpunosti lud. Neće mu ići za rukom da ih pomiri. Jer nije želela da ima bilo šta sa njim, a ni da bude u blizini njega. Sama njegova pojava je razljuti i razbesni.

–        ,,Ja ne idem nikuda! Sa ovim ludakom da pijem kafu. Ne. Odbijam da budem osramoćena u sred kafića!“.

----------------
- ranije sam objavila nastavak kako bih se navikla da ranije objavljujem nastavke posle posla. Jer od sutra počinjem da radim, a uveče ću verovatno spavati, tako da znate da će biti nastavaka ranije nego inače. 🥰💛
- uživajte mi, jedva čekam da vam izbacim nove nastavke. 💛😍