Nepoznati broj 📞

- 32.Deo -

Pročisto je grlo kada je to rekao te odmah izašao iz prostorije koju je delio sa njom. Čudni osećaji su se mešali njegovim telom. Srce kao da mu je govorilo da beži i da se više ne vraća jer je osećalo kao da će se zaljubiti u nju.
Ali već je bilo kasno za to.
On se već jeste zaljubio.
I tu ne može više ništa da uradi.
Sem da se ovog puta potrudi oko nje i da je više ne pusti.

Kako će moći da dokaže svom srcu da može ponovo da voli? Kako da ponovo pronađe deliće sebe koje je izgubio onda kada ga je njegova prva najvoljenija povredila? Kako da opet sazna ko je on? Kada, ako ne sada?
Produžio je do podruma te ponovo otišao unutra i uzeo papir koji mu je trebao da razreši slučaj koji nije rešio pre mnogo godina.

Iako je to bio jedan od najtežih slučajeva koji nikada nije dobio svoj kraj, sada kada je Antonia tu, ima osećaj kao da može da ga razreši ako bude započeo sa njom ovaj slučaj. Slučaj koji godinama nije taknut i koji je ostao jedna velika tragedija porodici Krstić.

Vratio se nazad žurnim koracima dok je u hodniku ugledao Tea kako gleda u svoj telefon. Samo je prošao pored njega ne želeći da se opet svađa sa njim, ali njegov glas ga je zaustavio.

–         ,,Zar ti ne bi trebao da budeš sa ostalima?".

Okrenuo se ka njemu te slegnuo ramenima pitajući pitanje koje je već Teo znao da će biti postavljeno.

–         ,,Gde?".
–         ,,Pa na spratu gore da se dogovorite kako ćemo da idemo. Mislim ti si zadužen za sve da znaš i da sve obaveštavaš za to, zar ne?".
–         ,,Jesam, ali meni je dodeljen drugi posao. Obavestiće me kasnije Stiven šta su pričali".

Teo je klimnuo glavom te se izgubio u svom svetu dok je nastavio da gleda u svoj telefon.
Koraci su odjekivali hodnikom i prostorijom u koju je ušao. Tada je znao da je stavio do znanja da je to on i da on hoda tuda. Njegovi koraci su bili dobro zapamćeni.

–         ,,Stigao sam nazad".

Rekao je to dok je gledao u Antoniu kako gleda kroz prozor u tamnu noć koja se spustila.

–         ,,Dugo ti je trebalo".

Rekla je to čim se okrenula ka njemu i naslonila se na radijator iza nje.

–        ,,A tebi ta CIA uniforma mnogo lepo stoji, kao da je skrojena za tebe".
Nakrivio je glavu dok ju je netremice gledao.
–         ,,Oh, znam! I mnogo volim što sam tajni agent, detektiv ujedno se nadam da ću nekada postati i špijun vlade".

Blesav osmeh se raširio na njenom licu dok je to govorila.

–        ,,Previše želja imaš za premalo vremena".
–        ,,Ne, samo imam mnogo snova za koje se trudim da ih ispunim".
–        ,,Mhm, zato ti se sviđa to što jesi".

Seo je na pokretnoj stolici i naslonio glavu unazad.

–        ,,Da. Veoma sam tajanstvena osoba koja voli mnogo da priča".
–         ,,Ali zato uvek paziš šta priča".

Nastavio je reč koju je ona upravo osmislila u glavi i želela da kaže. Ostala je pomalo u čudu, ali nije želela to da mu pokaže.

–         ,,Ne želim da niko sazna ko sam ja. Jer ako bi do toga došlo, upala bih u probleme".
–         ,,A ako upadneš u probleme? Šta onda?".
–         ,,Ili bih dobila otkaz ili proputovala celu Srbiju ili Evropu".

Nabrojala je na prste zemlje koje bi posetila te se zaustavila na trenutak.

–         ,,Ne znam zašto ja to tebi upravo govorim kada si ti jedan od razloga kojih ne bih smela da to radim".

Pogledala je u plafon te prekrstila ruke.

–         ,,Ja sam razlog?".
–         ,,Da, ali ne smem da ti govorim zašto. Tako bih izdala i šefa i sebe".

Kiselo mu se nasmešila kada ju je počeo gledati bez treptaja. Sada ga je vraški zanimalo šta je to što ne sme da mu priča. Cupkao je nogom o mestu sve dok nije ustao i približio joj se par koraka. Zarobio ju je rukama dok je primetio da je krenula jedva da diše.

–        ,,Znači to je neka tajna?".

Upitao ju je dok je ona okrenula glavu ne želevši da ga pogleda u oči. I tada mu se ispružila prilika da uradi nešto bezobrazno. Spustio je njegove vrele usne na njen vrat dok je pratio liniju sve do njene brade. Tiho je uzdahnula naslanjajući se za njega te pokušavajući da ga nekako odgurne, ali nije imala snage već se samo zalepila za njega.

–        ,,Nemoj".

Jedva je uspela da ga zaustavi, ali nije joj uspelo. Nizao je poljupce na njenom vratom i ostavljao vlažne poljupce. Tiho je zajecala na što se on očarano osmehnuo. A onda je nastavio sve do njenog uha. Poljubio ju je iza uha te gricnuo za isto uho.

–         ,,Mislim da je veoma, veoma pogrešno vreme da bilo šta ovde radimo".

Na kraju je rekla kada je osetila da je pravo vreme da nešto progovori i kada je osetila da je stabilna da progovori bilo koju reč sem da ne sme to da rade.

–         ,,Oh, ali imaću te kad tad".
–         ,,Ništa pre braka".

Razmahnula mu je rukom ispred nosa dok se trudila da vrati njen hladan i nadmeni stav i ujedno da izgleda sasvim ozbiljna i pribrana. Ne opuštaj se previše. Bio je to glasić koji joj se obratio kada se naglo odvojila od njega jer je začula kucanje na vratima.

–         ,,Ko je?".

-----------------------
- kako su samo slatki kad započinju ovako ozbiljne razgovore, a ujedno ih što pre završe. 🙈💛