Kada nekoga upoznajemo na jako čudan splet okolnosti često budemo zainteresovani za prošlost te osobe. I onda se mučimo danima, ponekada i nedeljama kako bi sakupljali i saznali što više informacija koje nas zanimaju. Uprkos svemu tome javljaju nam...
Osećaj koji je imala Antonia kada se Stefanova muškost duboko nalazila u njoj, nije mogla da zaustavi. Obrazi su joj poprimili crvenu boju dok su oboje dahtali otvorenih usana i stenjali. Antonia je mislila kako će je boleti, ali pošto je Stefan već znao kako šta ide nije dopustio bolu da prolazi kroz njeno telo. Ljubio ju je. Ljubio ju je kao da sutra ne postoji i kao da sutra neće postojati. Ljubio ju je sa tolikom nežnošću i strašću da su oboje osećali da su blizu.
Kada je Antoniu preplavio osećaj božanstva i vrhunca, telo joj se zgrčilo i glasno je ciknula i zastenjala dok se ispružila ispod Stefanovih ruku, a glavu zabacila unazad. Kroz mutne oči Stefan je gledao njeno telo i njeno lice koje se zgrčilo, a zatim posle par sekundi opustilo. Naslonio se na kolena i pridigao se dok je njegove ruke držao oko njenog struka i počeo da još dublje ulazi u nju.
Sa svakim udarcem u nju Stefan je bio na granici da eksplodira. Zabijao se u nju takvom jačinom da posle par udaraca u njoj svršio je dok mu je tama prekrila oči. Stegao je očne kapke kada se ispraznio u njoj i kada je ostavio svoje seme u njoj. Stresao se od uzbuđenja i vrhunca te polako izašao iz nje ležeći na drugu stranu kreveta.
Okrenuo se licem ka njoj dok joj je uzeo jedan plamen kose i namestio ga iza uha. Nasmešila mu se te je znao koliko je slaba i koliko nema snage ni da ga pogleda.
- ,,Hvala ti".
Nije znao zbog čega mu se zahvaljuje.
- ,,Zato što pored tebe sve je lepše i bolje".
Zatreptala je svojim okicama te naslonila usne na njegovo rame.
- ,,Moram da promenim posteljinu".
Promuklo joj se obratio kada ju je zagrlio i poljubio u čelo. Zadržao je usne na njeno čelo dok je ona pospano govorila.
- ,,Sutra.. ne mogu ni da ustanem, a kamoli sada da se pomerim".
Zakikotao se na njenu žalbu te je črvste privio uz sebe.
- ,,Da li te je bolelo?".
Podigla je glavu kako bi ga pogledala ravno u oči te sa skupljenim obrvama na licu mu se obratila.
- ,,Ne, ali sada me sve ubija od bolova.. počevši od dole pa sve do grudi".
Pokazala je rukom dok je on drugom rukom uzeo pokrivač pored njenog jastuka te ih pokrio.
- ,,Popićeš čaj kasnije i proćiće".
- ,,Misliš li da će mi čaj pomoći?".
Znao je da hoće. Čaj će joj utišati bolove i zagrejaće joj stomak.
- ,,Zašto ne bih mislio? Znam, lane moje. Čaj u svemu pomaže".
- ,,Uh, kako ti kažeš".
Rukom joj je promrsio kosu dok je jednu nogu prebacila preko njega te je on desnom rukom skliznuo do njenih butina. Milovao joj je zadnjicu dodirima od kojih se naježila.
- ,,Antonia..".
Grizla ga je savest i znao je da ne želi da postoji ikakva laž ili skrivena istina između njih. Želeo je da bude siguran da ona zna šta su malopre uradili.
- ,,Molim, ljubavi".
- ,,Znaš da kada oboje dostignemo vrhunac i kada ja svršim u tebi.. beba će biti na putu".
Pročistio je grlo dok je Antoniin sjajni pogled odmeravao njegovo lice.
- ,,Znam".
Izdahnuo je te opet udahnuo. Nije još ni počeo, a već želi da se završi ovaj razgovor.
- ,,Znaš li da si možda sada.. posle gubljenja nevinosti i posle prvog orgazma, svršavanja i seksa.. posle mog vrhunca i svršavanja u tebi..".
Počeo je da objašnjava rukama te zastao...ne može samo tako glupavo da joj objašnjava. Smirio je disanje i napetost očekujući da će dobiti nekakav šamar ili nešto.
- ,,Moguće je da ćeš zatrudneti ili si ostala u drugom stanju".
Pritisnuo je usne u ravnu crtu dok se promeškoljio. Bože ima da pomisli za njega da je ludak.
- ,,Upućena sam u takve detalje, ne brini se".
- ,,I nosićeš moje dete".
Moje dete. Kako je to samo nežno i brižno rekao. Kako tako milo zvuči sa njegovih usana kada sklizne ta rečenica. On će možda postati otac baš kao što će postati i ona majka. Biće roditelji. Roditelji jednog malenog slatkog anđela koji će imati i deliti njihovo lice i osobine.
- ,,I šta sa time onda?".
Nije znala šta je time želeo da ona zna. Nije znala njegovo mišljenje i njegove misli.
- ,,Pa ne buniš se.. što sam ti.. pa napravio dete?".
Progutao je veliku knedlu te je Antonii sve tada postojalo jasnije i razumnije. Sada je znala šta je to njega gušilo i kakav je to teret imao na srcu i u duši. Pa.. sada je imala na umu kako da mu saopšti da joj to ne smeta. Kako bi joj smetalo nešto što će oboje imati i što su napravili sa takvom ljubavi?
- ,,Kako ćemo dati ime bebi? Čekaj, možda budu i blizanci pa će biti lakše.. a možda budu i bliznakinje pa ćemo moći oboje da biramo imena".
Zamišljeno je gledala u plafon dok se Stefanu menjala boja lica i očiju. Zbunjenost je bila jedna od onih retkih reči koje bi opisivale njegovo stanje.
- ,,Ne smeta ti, zar ne? Mislim.. to sam trebao odmah da te pitam da li bi želela da svršim u tebi, a ne tek sada da te pitam da li ti je to smetalo".
Zapeo je sa govorom kada je primetio njen ozbiljan i upitan izraz lica. Učinilo mu se kao da ona sama ima milion pitanja za njega i milion razloga koje bi mu prosula u lice i priznala da nije sve onako kako nam se ponekada i čini.
- ,,Zašto bi smetala naša beba koju smo oboje napravili sa željom iz ljubavi?".
Počešao se po potiljku i teško izdahnuo.
- ,,Pa.. agh, Antonia. Ne znam, plašim se, plašim se zbog tvog posla jer otkud znam.. možda nisi to želela i možda si želela još malo godina u nizu kako bi stigla do pravljenja dece".
Frknula je osetivši se veselom i besnom.
- ,,Posao u vezi tajnog agenta je završen. Sada sam samo detektiv i advokatica za razvode. Tako da ukoliko me budeš nekada oženio i ukoliko posle par meseci pronađeš drugu i poželiš razvod.. razvod od mene nećeš dobiti i neću te pustiti da mi pobegneš raširenih ruku".
Pogledala je ka noćnom nebu te osetila pritisak njegove muškosti na njenoj unutrašnjosti strani butine.
- ,,Znači.. imaćemo bebu.. i postaćemo roditelji".
- ,,I to.. a i kada god te poželim da te imam, imaću te. Samo da znaš da ne igraš samo ti, igram i ja u ovoj igri".
Uperila je prst u njegove grudi te ugledala na njegovom licu maleni osmeh u kutu usana. Kako samo jedan osmeh ume da popravi celu godinu.
- ,,Igrači nikad ne odustaj".
- ,,Igrači ne, ali mete da.. a ti si moja meta od samog početka".
Namignuo joj je dok je prislonio svoje usne na njenima te je snažno pritisnuo uz sebe. Kako svet ume ponekada biti lep kada ga delimo sa osobom za koju bi dali i ceo život.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
