Nepoznati broj 📞

- 101.Deo -

- Pisac *P.O.V* -

Nakon kratkog ručka koji je trajao skoro sat vremena jer su ga odužili i više su pričali nego što su jeli, Stefan je primetio da se Antonii naglo poboljšao apetit i da je stalno nešto grickala i jela. Nije želeo ništa da komentariše jer je mislio da je to samo zato što je ovde u Grčkoj drugačiji vazduh kao i hrana. Stefan je pozvao konobara i naplatio račun, a onda su oboje ustali i krenuli da se šetaju dužem staze pored mora. Dok su hodali ugledali su radnju sa šeširima te je Antonia potrčala i kupila Stefanu i sebi dva bež šešira. Jedan je stavila sebi na glavu, a drugi je stavila na njegovoj glavi dok se široko osmehnula i dok joj je sunce obasjavalo lice i osmeh koji joj je krasio crte lica.

- ,,Šta misliš gde bi sada mogli da idemo?".

Nežno ju je upitao svojim muževnim glasom dok je Antonia slegla ramenima kao i svaki put kada nema odgovor na neko neko pitanje ili kada ne zna šta da odgovori.

- ,,Idemo da sedimo na neku klupu i da gledamo kako se ostali ljudi kupaju".

Podigla je nesvesno levu obrvu micajući je dok se Stefan zamislio i naslonio svoju ruku oko njenog struka.

- ,,Dobro, onda uradimo to".

Potrčala je prva duž staze te je tada shvatio da ona želi da je on juri.

- ,,Antonia, polako! Ne mogu da te stignem koliko brzo trčiš!".

Vikao je za njom te ju je ugledao kako je skidala štikle i uletela u vodu vrteći se u krug i smejući se. Skinuo je i on papuče kao i majicu te je potrčao, a zatim jednim potezom ju je srušio u vodi dok ga je ona stegnula oko ruku i pala sa njim u vodu. Počeli su da se prskaju vodom dok su se njihovi glasni osmesi začuli dužinom plave obale dok su jedva stigli do daha.

- ,,Ne takmiči se sa mnom, ne možeš da me pobediš!".

Uzviknula je kroz smeh kada je pokušavao da je uhvati oko struka i ubaci je skroz u vodu iako je bila sva mokra. Odustao je posle kratkog vremena znajući da je ipak u pravu.

- ,,Oh, dobro, neću više".

Pogledao je malo dalje od njih i ugledao je veliku stenu i na trenutak mu je došla ideja. Tamo nema nikoga, bili bi sami i mogli bi.. zaustavio je misli te je hitro povukao za ruku dok su jedva hodali kroz blage talase. Antonia je bila sva zbunjena i jedva je čekala da vidi šta je to Stefan naumio. Kada su stigli, a trebalo im je najmanje pet minuta da se odvoje od ostatak sveta, zadivila se jer je ugledala vodopad kako pljušti i sliva se niz ogromnu stenu. Izašli su na pučinu te ju je Stefan uzeo u naručje i prislonio je na hladnu stenu iza njih na kojoj su se nalazili. Spustio je usne na njene dok joj je odvojio butine i skliznuo rukama do njenog osetljivog dela.
Vatra se pretvorila u plamen kada je počela da mu skida bermude i kada je on svojim prstima milovao i zadirkivao njenu vlažnost. Skinuo joj je haljinu jednim potezom bacivši je iznad njene glave i otkrivao je njeno nago telo dok je prstima pritiskao njenu ženstvenost. Dahtala je kroz jecaje i užitak kada se spustio usnama do njene ženstvenosti te je krenuo da je obrađuje. Stegla mu je svojim nogama njegovu glavu i grickala prste dok je on drugom rukom šarao po njenom telu davajući joj do znanja da je sve to njegovo i da je samo on poseduje i ima. Zujanje u ušima se povećavalo kada je bila na samoj granici svršavanja te prilikom orgazma je glasno uzviknula njegovo ime nenormalno se tresući. Oblizao je njenu ženstvenost kao i sokove koji su curili iz nje te se uspravio i ubacio svoju muškost u njenom telu, a onda je uhvatio njene ruke i stavio ih iznad glave dok ju je svojom desnom rukom držao oko struka. Ulazio je i izlazio iz nje tolikim brzim tempom da su za par minuta oboje dostigli vrhunac i stigli do oblaka uplovivši u neku kratku bajku koja je imala kraja.

- ,,O Bože.. ovo je.. prelepo".

Na samom cedilu sokova je progovorila dok je kroz spuštene kapke gledala u njegovo lice koje je bilo pomalo zgrčeno.