Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 1. deo

~ Igra čežnje ~

●1.deo●

Kejt P.O.V.

Ironično odmahnem glavom i izdahnem.
K: Stvarno misliš da ću da stojim ovde i da slušam tvoje laži i dalje?
Sa nekim podrugljivim glasom mu se obratim, te zaključam vrata od stana i brzim koracima se uputim ka stepenicama dok je on vikao i dalje za mnom.
R: Kejt, molim te!
Ne obazirem se više na njega, ne posle svega što je uradio. Stignem do svog auta te uđem u njih i zalupim vratima, upalim ih i nagazim na gas. Pogledam u jednom trenutku u retrovizor i ugledam njega kako razočarano gleda dok se ja udaljavam.
K: Tako ti i treba...
Ubrzo stignem ispred zgrade, te uđem i krenem uz stepenice do teretane. Uđem u svlačionicu i presvučem se u majicu na bretele i kratki uski šorts, a zatim se vratim u teretanu, te navučem rukavice za boks i krenem da udaram vreću snažno.
Xx: Lakše malo, to nam je zadnja vreća za celu ekipu.
Progovori promukli muški glas iza mene, a ja se na tren osmehnem.
K: Kupiću novu vreću ako treba, Martine.
Osetim njegov mali i prigušen smeh, te se okrenem prema njemu.
M: Ko te iznervirao?
K: Ne treba niko da me iznervira da bih ja bila namrgođena.
Pokušam da ga obmanem nekako, ali on nikad ne odustaje.
M: Kejt, poznajem te dovoljno dugo da znam kad ti se nešto desilo.
Prevrnem očima na ovo, te pođem u svlačionicu sa peškirom oko vrata. Zatvorim vrata za sobom, ali začujem njega kako se naslonio na njih.
M: Rej opet, a?
Izdahnem polako ali besno i sklopim oči jer je u pravu.
K: Da, opet Rej. Pa šta?
Odgovorim umorno dok sam se oblačila, te naglo otvorim vrata na šta se on jedva zadrža da ne padne.
K: Neki problem?
Upitam ga sam vragolastim pogledom, te on krene da mi odgovori ali nam šef priđe.
Š: Dođite odmah u moju kancelariju.