Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 103. deo

~ Igra čežnje ~

●103.deo●

*JUTRO*

Kejt P.O.V.

K: Khm.. hm..
Mrmljam kroz onu cev doktoru koji me je od ranog jutra probudio i započeo razne preglede.
D: Dobro, evo skidam.
Prišao mi je i izvadio onu ogromnu cev koja mi je zauzimala gotovo cela usta.
K: Dobro ste se setili.
Odbrusim doktoru i okrenem se ka Leu, te se osmehnem a on mi se polakl približi.
L: Ne ideš sad nigde, smiri se...
Šapnuo mi je tiho, te prislonio svoje usne na moje. Te medene i tople usne, kako su mi samo nedostajale! Sam je prekinuo tako kratak poljubac, te sam ga pogledala tužno.
L: Završi prvo preglede.
Iritirano prevrnem očima, te vratim pogled na doktora i nakašljem se čekajući da započne sve.
D: Brinula me je ta voda u Vašim plućima, ali izgleda da ste imali sreće.
K: Super, znači mogu da idem!
D: Polako, polako. Ipak ste preživeli traumu. Možete da ustanete i da se prošetate, ali zadržaćemo Vas još neki dan.
Smoreno se bacim nazad u krevet na šta se doktor nasmeje, te izađe.
L: A što se sad ljutiš?
K: Ne diraj me.
Namerno mu kažem izbegavajući da ga pogledam jer znam da ću se nasmejati ako ugledam njegove oči.
L: Pa ne mogu baš pred doktorom da uradim ovo.
Izgovarajući poslednje reči, uhvatio me je za bradu i ugrizao za usnu, a zatim je blago uvlačio donju usnu ublažavajući taj ugriz.
Xx: Khm?!
Trgnemo se oboje, te pogledamo ka vratima i ugledamo Martina.
M: Ja se izvinjavam što vas prekidam, ali partnera moram da obiđem.
Osmehnem mu se i prekrstim ruke.
K: Gde si ti do sada?
M: Imamo još jednog bolesnika.
Zbunjeno nakrivim glavu, te on nastavi.
M: Aleks je primila metak umesto mene. U komi je.
U čudu otvorim usta dok je jeza klizila niz moju kičmu. Rej je nju upucao...
Skrenem pogled i progutam knedlu kriveći odjednom sebe za to što joj se desilo.
Još je i u komi. Pa gde Martinu opet da se dogodi koma..?
K: Izvući će se..?
Samo je slegnuo ramenima ne gledajući u mene.
Otkrijem se i ustanem iz kreveta lagano se oslanjajući na noge.
K: Nemoj neko da me je pratio.
Popreko ih pogledam, te se sporim koracima uputim ka njenoj sobi. Nisam ni znala gde se nalazi, ali sam je ubrzo našla.
Ušla sam unutra i zatekla mladog plavušana pored njenog kreveta.
Xx: Nije li to Kejt Preston? Dobro si prošla. Ja sam Blek.
Čim se predstavio, zbunjeni izraz mog lica je nestao.
B: Ja sam sredio Reja, iako će trebati i vaše izjave. Ali neću sada o tome.
Klimnem glavom u znak slaganja sa njim, te pogledam u Aleks.
B: Biću ja ispred..
Tiho je progovorio i izašao napolje.
Približim se još malo Aleks, te sklopim oči.
K: Čula sam šta si uradila. A jesi budala! Mada si ipak spasila Martina. Ali jebi ga, nisi morala baš u komu da upadneš!
Izdahnem jer shvatim da ipak pričam sama sa sobom. Ali svejedno nastavim sa svojom zamisli.
K: Alo kretenko! Nemoj mu to raditi. Večeras je Nova godina! Probudi se da se jadnik ne trese ovde. Jesi pokušala da ga ubiješ, ali sada si ga spasila smrti. Nemoj da mu život prođe u krivici ako se tebi nešto desi..
Učinilo mi se da se njen prst pomerio, te mi malo lakne, ali nakon toga se ništa nije desilo.
Ostanem još malo gledajući je, te shvatim da sam uradila sve što sam mogla, bar za sada.
Tužno skupim obrve i izađem iz njene sobe.