Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 54. deo

~ Igra čežnje ~

●54.deo●

Martin P.O.V.

Leo sedi na kauču držeći se za glavu dok ga Kejt iz kuhinje zabrinuto posmatra sa leđa. Takav prizor me dočekuje sa širom otvorenih ulaznih vrata.
Nečujnim koracima uđem unutra ali ne dovoljno tiho da Kejt ne bi čula.
Priđem joj i zadam joj upitni pogled.
K: Lukas je mrtav..
Prošaputala je tiho na šta ja ostanem skamenjen.
M: Zašto ja uvek sve poslednji saznam..?!
K: Možda zato što se nisi javljao na mojih deset poziva od jutros..!
Setim se šta je bilo noćas, te odmahnem glavom.
M: Šta kaže Leo..?
K: Ne znam, ne govori ništa, ne smem ni da mu priđem..
L: Znate da vas čujem zar ne?
Prekine nas, ali je pokušavao da zvuči pribrano.
M: Izvini, trebali smo da se odvojimo.
L: Nema veze...
Izdahnuo je, te se naslonio nazad na kauč i dalje gledajući ispred sebe.
M: Jesu li rekli nešto o tome šta se desilo?
K: Ništa, rekli su samo da dođemo.
L: Hajmo onda.
Ustao je i krenuo ka vratima, te počeo da oblači jaknu.
M: Leo, možemo i mi ovo da sredimo, ne moraš ti.
L: Ja sam mu jedini rod ovde, svakako će tražiti mene.
Okrenem se ka Kejt koja ga je veoma zabrinuto posmatrala, ali je ipak krenula za njim.
Celim putem niko od nas nije progovorio ni reč, ali je Kejt sve vreme gledala u Lea.
Sedela je na zadnjem sedištu i nerviralo ju je to što ne može lice da mu vidi, obzirom da je on sedeo napred.
Uđem prvi u stanicu dok su me Kejt i Leo pratili u stopu, te siđemo niz stepenice pravo u suteren zgrade. Tu nam se nalazila mrtvačnica.
Pre same mrtvačnice bilo je nekoliko stolica u malom hodniku koji je ličio na čekaonicu.
Kod tehničara na pultu zatražim Lukasove informacije, a nedugo zatim je iz mrtvačnice izašao jedan od medicinskih radnika koji nam je pokazao da uđemo.
L: Mogu sam.
Hladno nam je rekao i sam ušao unutra dok smo Kejt i ja ostali zbunjeni.
K: Uništiće ga ovo..
M: Možda će biti privremeno, neće zauvek ovakav biti.
Odmakla se od mene te prišla tehničaru na pultu.
K: Šta je uzrok smrti?
Xx: Dva uboda u stomak, iskrvario je.
K: Zna li se ko je uradio to?
Xx: To ćete morati da pitate nekog drugog, ja te informacije nemam.

Leo P.O.V.

Njegovo lice je bilo bledo, ali ovoga puta je delovalo i smireno. Kao da se sada konačno odmara.
Kroz glavu su mi sada prolazile samo lepe scene iz našeg detinjstva, sve ono loše sam u trenutku ostavio po strani.
Xx: Daću Vam dva minuta.
Nemo klimnem glavom, te on izađe.
L: Žao mi je što se ovako završilo.. nisi ovo zaslužio iako si mnogo loših stvari uradio..
Blago se osmehnem, te nastavim dalje.
L: Sećaš se kad si dobio motor od oca? Bio sam toliko ljubomoran, ali si me ti ipak provozao po kraju samo da ja ne budem tužan. A odmah sledećeg dana smo se potukli zbog neke gluposti. Takav nam je bio ceo život, samo se još više pogoršalo kada smo odrasli.
Spustim glavu misleći da će mi tako biti lakše ali nije bilo. Suze sam mogao da zadržim, ali mi je u duši bilo jako teško.
Jeste probao da mi naudi da bi se dočepao svega što ja imam, ali ipak mi je bio neko i nešto.