Igra čežnje [ZAVRŠENA]

Igra čežnje - 112. deo

~ Igra čežnje ~

●112.deo●

*JUTRO*

Kejt P.O.V.

Jaki sunčevi zraci su dopirali sa moje desne strane baš kao u mom stanu. Setila sam se dana kada me je sunce na ovaj način probudilo. Tog istog dana sam prvi put videla Lea.
Njegove ruke su bile čvrsto obavijene oko mene, te sam se okrenula ka njemu i počela prstima nežno da prelazim po njegovom obrazu.
Kada sam ga videla onesvešćenog prvi put nisam želela da mu pomognem, a kada se osvestio mislila sam da je umišljen. Toliko me je živcirala sama njegova pojava, zvala sam ga "gospodin" iz ismevanja.
A sada ležim u vrelom naručju najboljeg ljubavnika potpuno gola. Gledam u njegovo lice i sećam se svakog detalja od noćas. Setim se naših golih tela pripijenih jedno uz drugo, njegovih snažnih ruku obavijenih oko mojih leđa držeći me u najsigurnijem mestu na celom svetu dok je neprestano prodirao u mene.
Nasmešim se, te se lagano primaknem i poljubim njegovu donju usnu a zatim je i liznem.
Promrdao je usne, te nastavio da spava, ali ja nisam odustajala.
Uspravila sam se i nadvila nad njim, te sam ostavljala sitne poljupce na njegovom licu.
K: Misliš li ti da ustaneš?
L: A-a...
K: Leo, piški mi se, bar me pusti da ja ustanem.
L: A ne, hoću još da budeš tuu...!
K: Ponašaš se kao malo dete.
Izdahnem smoreno ponovo se privijajući uz njega.
L: Naše dete?
K: Prestani..
Skrenem pogled sa njega jer vidim da on otvara oči. Nikada nisam razmišljala o porodici a ni o deci, i njegovo pitanje stvara čudan osećaj u meni.
L: Šta fali da imamo jednog šmekera kao ja? Ili jednu opasnicu poput tebe? Daj da poradimo na tome..
Promrmlja dok se nadvijao iznad mene, te ga ja kroz smeh odgurnem i ustanem iz kreveta.
K: Raspašću se, ne mogu.
L: Ma nemoj, a noćas si bila glavna!
Osmehnem se zločesto i sredim se u kupatilu, te siđem u prizemlje pravo u kuhinju.
Počnem da spremam palačinke dok sam na sebi imala samo Leovu košulju. Ima sad sve košulje da mu ukradem.
L: Gladan sam kao vuk.
Prošaputao mi je uz uvo neprimetno se šunjajući iza mene.
K: Strpi se malo, nisam odavno ništa spremala.
L: Nisi ni morala, mogla si ti da budeš za doručak.
Pogledala sam ga sa strane, a on mi je samo namignuo. Jedva sam i to primetila pored njegovog golog i mokrog stomaka. Istuširao se i navukao samo peškir.
L: Izgleda da me voliš u ovom izdanju.
Prevrnem očima sa smeškom te nastavim sa palačinkama.
L: Ne prevrći mi očima..
Isfrustrirano je prošaputao, te me okrenuo i naglo podigao na kuhinjski deo.
Zarobio me je rukama sa strane, te sam mu prolazila rukom kroz kosu.
K: Hoću svako jutro da te vidim samo u peškiru..
Nasmejao se zadovoljno, te ga privučem u poljubac. Nakon par trenutaka se odmaknem zbunjeno se mršteći.
K: Šta se to oseća..?
L: Zagorele ti palačinke, gospođice.
K: Jao!
Odgurnem ga i skočim sa kuhinjskog dela do šporeta ne skidajući razočarani pogled sa zagorelih palačinki.
L: Sedi molim te.
Jedva je suzdržao smejanje, te je preuzeo mesto za šporetom.
Bolji je kuvar od mene svakako.
K: Izgleda da ćeš ti biti žensko u ovoj kući.
Izgovorila sam dok sam uživala u zadnjem zalogaju njegovog doručka.
L: Ne ne ne.
Nasmejao se, a zatim uzeo svoj telefon koji se oglasio.
L: Martin je poslao poruku..
K: Šta kaže?
L: "Ako ste se odmorili, dođite u stanicu. Postoje neke novosti za vas."